SADA MI JE STVARNO DOSTA!
Svaki put neko me prati, ne pitajte me zašto ni zbog čega, ali ZNAM da su iza mene, jesu li to likovi iz slika, ili vilenjaci, nije me briga ali sam se gadno zamjerio nekoj osobi da mi to već smeta!
Baš sam krenuo na Proricanje kad me Riddle, Tom, zaustavio na sredini hodnika i zabio me o zid, hodnik je bio prazan i samo smo bili nas dvoje...
Tom: Ti nešto kaniš s Agathom, NE?
Ja: NE!
Tom: ODGOVORI MI!
Ja: NIKAKO!
Tom: ZNAM DA NEŠTO MUTITE MENI IZA LEĐA!
Ja: GLEDAJ MENE NIJE BRIGA ZA NJU!
Tom: A S KIM SE ONDA TO ONA NALAZILA U TRI METLE?
Ja: ZAŠTO BI JA TO TREBAO ZNATI?
Tom: ...otkud da ja znam... Ti si mi bila prva osoba na koju sam se mogao izdearti...
Ja: Molim te lijepo, nađi nekoga svoje visine...
Stvarno sam prekipio, no nisam se htio njemu zamjeriti. Iako je bio za 2 glave veći od mene, znao sam da zna baratati crnom maijom bolje od svih profesora i Dumbledore mu je samo ravan...
Krenuo sam na sat taman kad je nešto iskočilo iz kuta, iz sjene...
(O ne...)
Miranda se stvorila od nikuda kao da ju je sam zrak utjelovio...
Miranda: Jel mi idemo van onda il ne?
Ja: Pa ovaj... znaš meni se neda...
Miranda: MOGAO SI MI ONDA ODMA REĆI DA TI SE NEIDE!
Ja: Molim te nemoj se derati... Već se neko danas izderal i mene bli glava od svega toga...spavao sam samo 4 sata jer sam imao tone zadaće...
Miranda: MA NEMOJ? KAD SI TI TO MENI HTIO REĆI? ? ZAR SI TI MISLIO DA JA NE ŽELIM IĆI S NIKIM DRUGIM OSIM S TOBOM??!
Ja: :tišina:
Miranda: Onda dobro, ništa, ĐENJA!
Samo se okrenula na mjestu a njena smeđa kosa je zaletjela kao na vjetru.
Totalno sam bio u šoku... nisam to ni znao ali me ovo pogodilo, no sad me nešto drugo opterećivalo, sat na koji, očito, kasnim. Ne samo da sam zakasnio i izgubio 10bodova, nego mi je bilo i žao što sam tkao ostavio Mirandu...
:zvono za ručak:
Draco: Ej, kako je?
Ja: (sjednem za stol) Pa ide... Ti?
Draco: Ide, ide, nego, čuo sam da te Smithica 'dumpirala'
Ja: Nije mene niko 'dumpiral'...
Draco: Ma nemoj, cijela škola bruji...
Ja: A nisam ništa rekao, nisam stigao! Jel ti znaš kako ona brzo priča? NEbi ju mogao zaustaviti ni sa imaš sve moći svijeta...
Draco: Nemoj to meni pričat... Moja Amy je srce (očarani pogled)
Znao sam da ga neću moči pridobiti za razgovor čim je ugledao Amy za susjedinm stolom... Ovo im je već postao ritual, pusa pusa preko stola, papirići, avjončići, ljubavne porukice, hihotanje Amy i njezinih prijateljica, Dracov zadovoljavajući pogled...
Spustila se noć. Nije mi se dalo ići u društenu, pa sam krenuo u obilazak dvorcem...
:bum:
Zabio sams e u nešto... ili bolje rećeno u nekoga.
Silueta: Pazi bolje kuda hodaš!
Ja: Pardon, a nisam ja krv što te ne vidim!
Silueta: Ahm... a di ćeš ti usred mraka?
Ja: Nije te briga!
Silueta: A ti bi sa mnom pričao ovako kada bi znao tko sam?
Ja: vjerojatno nebih... Oprosti žurim.
Osjetio sam da sam prošao tik do nećega no samo sam produžio dalje, popeo se na 3. kulu i sjeo na balkon... Mjesećina je bila predivna, nije bilo ni povjetarca, bilo je tiho tiho tiho... mogla se ćuti...samo tišina.
Ja: Znam da si tu, čuo sam te još od pvog trena kad sam sjeo.
Silueta: Ahm....nema tu nikoga
Ja: Ma daj molim te...
Silueta: Svejedno, da te nešto pitam, zašto neideš van s Mirandom?
Ja: Zato što i ona i ja imamo previše posla koje nismo završili, ona ima siriusa, a ja ...imam osobnih problema.
Silueta: NIJE ISTINA NEMAM PROBLEMA SA SIRIUSOM!
Ja: O da imaš Miranda.
(otkriva si glavu plašta)
Miranda: O NEMAM!
Ja: Kako hočeš...
Miranda: Dokazsat ću da nemam! IDEMO NA PLES!
Ja: ...poričeš istinu...
Miranda: NE PORIČEM!
Ja: Da to dokažem, idemo na ples!
Miranda: (smješak) MOŽE!
Ja: Hoćeš onda sjesti tu sa mnom da uživaš u pogledu?
Miranda: ... ... ...Može, tako i tako mi se ne spava. (sjeda pokraj mene)