Jednom kad ti suza licem poteče i kad ostaneš sam u noći,
znat´ ćeš kako jako boli i peče kad čekaš onog tko neće doći.
Jednom kad napuste te dragi ljudi i oni koji su ti bili sve ,
možda se ljubav u tebi probudi i sjećanje na dane protekle.
Želiš negdje krenuti , ali se vraćaš jer nemaš kud ni sam sebe
ne shvaćaš , sad je stigao Božji sud. Slike se stavljaju pred
tvojim očima srce ti u grudima zebe ,
tako je bilo u tim noćima kad sam čekala samo tebe.
Kad jednom ostaneš sam , a srce tako tužno zaboli te ,
vjeruj ja to znam sve al´ ne vraćaj se , ne traži me.
Ne mogu više sa tobom vremena su prošla ta ,
kunem ti se pred Bogom da sam te ludo voljela.
Al´ ti si odbacio sreću , odbacio si sve što sam ti dala ,
koliko sam puta zbog tebe plakala. Zato kad divni trenutci
nestanu , kad jednom izgubiš sve , a suze padati ne prestanu,
ne zovi me , ne traži me , ne zovi ,
kad jednom ostaneš sam u noći ,
kad nestanu svi divni snovi ,
ja ti utjehu dati neću moći!!!
P.S: Napisala ja početkom ovog mjeseca!
Post je objavljen 20.04.2006. u 22:18 sati.