Dobar dan! Živili. Rekoh sebi, ajde da i ja nekamo otputujem. Upravo sam stigao u Čokonju, ali dočekala me kiša. Pa da mi vrijeme brže prođe, evo par riječi. Uto stade kiša i kroz oblak se pojavi sunce. Cijena ulaznice ista, 2,5eur (600ft), oko 20 kn. Bicikl se smije utjerati u kompleks, onih 'kineskih guzica' ima dovoljno za sve. Odmah s vrata vidim betonirano igralište za nogo-tenis i limene zelene kabine za presvlačenje. Zapanjujuće je što nema slikovnih oznaka za razlikovanje muških kabina od onih za žene. Idem na rizik, rekoh. Pored kabina je baba sa kokicama i deda s hot-dogom. Ima i piva, Arany Aszok. Oko trideset ljudi se tu već skrasilo. Hlad ispod četiri hrasta je odavno zauzet, tamo već spavaju. Bazeni su isti kao i prije. Onaj sa crvenim 'podčetrdespet' toboganom je prazan. Dobro, kiša ga je malo napunila, do palčevog nokta. Onaj sa gljivom je pun. Umirovljenika. O, szent Haromsag! Olimpijac, ko i svaki mađarski olimpijac, sa šest skakaonica, pad gotovo neosjetljiv. Neki treniraju leđno, ruska škola, vidi se odmah. Trava svježe pokošena, suncobrani sa gumom i beton-felgom. Našao sam i protivnika za partiju stolnog, ali on igra samo po starim pravilima pa je propalo u zadnji čas. Idem plivati, da provjerim jel još znam leptirov stil. Onda sam probao i okret ali kako nos u vodu, eto voda u nos. Ugledao sam tada bazen sa termalnom vodom, vruć ko limeni krov u podne na veliku gospu. Šteta što nisam probao ući. Ali, eto tobogan. Moram se spustiti na koljenima. Nisam primijetio zaštitnu ogradu. Zamalo sam ispao i teško pao. Stvarno moraju staviti tu zaštitnu ogradu. Od šoka mi došla glad. Jeo sam i zaspao na zemlji, na suncu...Kad sam se probudio, skoro su svi već otišli doma, idem i ja rekoh si. Šta ću koji ...ac u toj Čokonji, ništa nije posebno. Manki
Post je objavljen 20.04.2006. u 12:34 sati.