Marketing
Kada se nebo razvedri...
Znači, ima nade, još uvijek... Nadam se, ali kakve sam ja sreće nisam ziher...
Uglavnom...
Jučer sam se našla sa Ivom. Cura je baš simpa i full je ok. 
Nisam ju takvu zamišljala ali nije da je lošije... Ne,ne, super je. 
Bile smo na glavnom i tam smo se sjele kod onog vodoskoka... Bilo je super osim kaj je jedan dedek skinuo cipele i lego se na klupicu, ja sam se počela trgat od smijeha. 
Pa su došla dva goluba i počeli su se ljubiti... I onda je jedan golub skočil na drugog , i tak su bili, opet smo se smijale... Ma bilo je ok.
Bile smo negdje do 6 na glavnom, a onda su Iva i njezina frendica trebale ići. I mi smo krenule prema mojoj baki. Tam mi je baka dala 50 kn i kupila sam si bon i krenule smo u Dubec sa tramvajem. Zakaj? Zato kaj je lagano padala kiša i baš nam se vozikalo okolo. Tak smo došle do Maximira i odlučile da ćemo se prošetat u njemu. Otišle smo skroz do onog mjesta, do one klupice... Kao neki flashback... Sve mi se vratilo u trenu... Cijelo ljeto mi je prošlo pred očima... Ali dobro, nisam to mogla gledati pa smo otišle dalje. Došle smo do nekih kuća. Mene je noga bolila ko luda, a Čaby je bilo zlo pa samo se vratile. Vikale smo iz sveg glasa... Ma lude smo bile... 
Onda sam ja plašila Čaby da ide neki lik, manijak, i da će nas silovat i poslje rasjeckat na komadiće i da će nas ostavit po cijelom Maximiru i poslje će doć FBI. Umrla je 100%. 
ajde barem smo se ispucale... Ali to nije bilo jedino gdje smo se ispucale jučer... Ah... Glupo mi je govorit o tome ali eto... Ima nade... I to je sve... Sutra se idem nać sa Filipom, a u subotu idemo u kino, ja i Čaby. 
Bit će mi ludo ovih dana. Pošto Filip nesmije na net samo ga ovim putem pozdravljam i tak... 
To bi bilo to ljudi... Bilo je jebeno jučer... Neću reć kaje bilo ali da... Uglavnom... 
Sad ću morat ić jest jer sam još uvijek u pidžami i stara oče igrat belu pa ono... 
Moprat ću ić pisat lektire a neda mi se... Ono ANTIGONA, ŠKRTAC, KRALJ EDIP, ELEKTRA, OKOVANI PROMETEJ I NOVELA OD STANCA... Da, da, to sve moram napisat da ispravim sve lektire koje nisam napisala...
I jučer sam se sjetila da nisam dala 31 žvaku za SOS dječje selo Lekenik. Htjela sam se ubit... Profesor će to učinit umjesto mene...
Evo vam par slikica jer sam danas dobre volje...
Ciao i kiss
Pero i jaje...
Kada se dečko nasmije... 
Boli me kaj mislite za ovu slikicu, ali priznajte da su slatki...
Post je objavljen 20.04.2006. u 11:53 sati.