Marketing
2 i pol tjedna
Evo me doma, bez posla, već 2 i pol tjedna. Pa nije to tak strašno. Al' mene već kriza hvata i osjećaj krivnje kao da sam si sama za sve kriva. A nisam. No shvatila sam jedno- kad si pošten onda će ti se sve dobro vratiti. Moš mislit. Ostajem poštena ali s malim izmjenana. Muljanjem do vrha!! Bila sam na par razgovora za job, i uvijek se trudila biti normalna, s nogama čvrsto na zemlji. A kod nas to ne prolazi ( I guess?!), mada svi to zagovaraju. Tako da sam već pomalo prepravila zamolbu za job, hehe- ni prva ni zadnja.
Jedino kaj me drži su vikendi i izlasci. Tu se ispušem i nasmijem svakakvim likovima. Jer stvarno ih ima! Prije 3 tjedna smo se uputile na jedan tulum na kojem je bila mala vjerovatnost da sretnemo nekoga poznatog. I još se u autu zezamo kao DAJ ZAMISLI DA DOĐEMO TAMO I VIDIMO TOG I TOG...MA NEMA ŠANSE. Jer frendica koja radi tulum nije baš prečesto u ZG-u, a na tulum je pozvala samo par poznatih kojima je naredila da dovedu svoju ekipu. ALI naravno, čim nam je "domaćica" tuluma otvorila vrata, prvi kojeg sam uočila je tip kojeg znam iz tih "đireva" po gradu. I to jedan od faca koje se zapamte ( zgodan je, da). Bio je sa 2 frenda, a upravo su njih trojica bili zajedno prije 2 mjeseca u G. i naravno da smo ih komentirale. I smijuljile se, tako da nas nisu mogli ne primjetiti. Joooj, užasno smo zločeste ponekad. Zato nam i je tak kak nam je. Jer čim jedna od nas uspostavi kontakt sa tipom koji joj se sviđa, i nešto krene po krivu odmah okrivimo to ŠTO SE STALNO SA SVIMA SPRDAMO. A nije to ništa u lošem smislu, jednostavno volimo komentirati ljude i nalaziti im karakteristične osobine ( da ne velim MANE). Jer imamo ih i mi dosta. I zezamo se i na NAŠ račun, da nas nebi krivo shvatili.
Uglavnom, trenutno se i previše preispitujem jer imam PREVIŠE vremena, pa si stalno nalazim neke mane i neuspijehe. Ali kockice se moraju kad tad posložiti. Nije da sam kukavica i da lako odustajem jer sam već dosta toga prošla u samo 5-6 zadnjih godina ( prekid duge veze , razvod roditelja, mjenjane posla, život van Evrope...), ali kad se zaredaju tako neke "situacije" počnem se pitati KOJI KU... NE VALJA?! 
Jel nešto radim krivo ili je to jednostavno tako....
Idem u subotu na krstitke, poslije toga na večeru/ djevojačku večer. Drugi vikend vjenčanje frendice koju znam od malena. Noj se fino potrefilo. Ima dobar posao, roditelje koji su joj potpuna podrška, i sad se udaje za normalnog sposobnog zgodnog dečka. I WANT IT THAT WAY!!! Nekad kad mislim da je život totalno sranj.., onda se sjetim nje i još nekih tako dobrih i sređenih prijateljica pa mi to daje neku vjeru da će i meni zasjati sunceee. Ili možda krivo brijem i nezahvalna sam za ono što imam. Ma nisam nezahvalna, hoću samo neki pomak a trenutno baš i nemam ideju kuda da se pomaknem. 
Post je objavljen 19.04.2006. u 17:22 sati.