Marketing
Moj Uskrs
Moram na odvikavanje od mesa, kolača i rakije. Svi koji su barem jednom u životu bili na slavonskoj gozbi, znaju o čemu pričam. Ima jedna prigodna poslovica, u Slavoniju se ide tri puta godišnje. Za Uskrs na doručak, za kirbaj na ručak, i za svinjokolju na večeru. Moram reći da sam više puta probala svaku varijantu, i da je to nešto posebno. 
Moj mužić je u subotu navečer dobauljao u krevet, srušio se pored mene, i rekao mi: „Imam alkoholno-prehrambeni delirij.“ Ha-ha, točno tako smo se svi osjećali, mi Riječani na rodnoj grudi slavonskoj. Sa grudom na trbuhu. I to poprilično velikom stomačastom grudom. 
Uglavnom, bilo je super. Makar meni uvijek odzvanjaju neka sretnija vremena, i zovu me, i sjećam se naših obiteljskih druženja i onog savršenog ugođaja u kojem si tako sretan, zaštićen, dobar, i svi smo bili takvi, i bilo je rajski. A danas je drugačije. Neki su umrli, neki su bolesni, neki ovisni o alkoholu, neki usamljeni u svojoj ljubomori i posesivnosti… To je moja obitelj. I ja je volim. I bilo je lijepo. I ima nas još krasnih, i novih krasnih trenutaka koje ću pamtiti i veseliti se novima. I najsretnija sam na svijetu što sam si izabrala tako krasnog muža, i što sam blagoslovljena divnim roditeljima i još divnijom sestrom. I zato znam, da će rajska slika imati svoj dom i kod nas u primorju, preko naše djece, i naših budućih anđeoskih druženja. Živim za to.
Post je objavljen 18.04.2006. u 09:39 sati.