(Robija /prvi s lijeva/ na jednom od svojih zadataka)
Poglavlje I: KORIJENI
Robija se rodijo u sretnoj obitelji gdje se zanat policajca prenosijo sa oca na sina, a tako i ime Robija.
Već po dolasku iz rodilišta plijenijo je pažnju.
- Vidi ga kolki mu pemdrek! – cijela se obitelj divila, a pogotovo otac: Vidi kako samo čvrsto stoji.
I već je zadovoljijo dvije babice.
No, da bismo shvatili ljubav prema policijskom zanatu moramo se vratit u daleku prošlost kad je knez
Radoslav doveo Hrvate u današnju domovinu te je rekao: Braćo Hrvati, sad kad smo stigli ovdje treba uspostavit zakon, a drugarice Tuga i Buga predlažu druga Robiju koji ih je zadovoljijo svojim pemdrekom za organa reda i mira.
Od tada je muški kriminal opo dok je žemski bijo u porastu, a Robija ih je neumoljivo kažnjavo na svoje i njihovo zadovoljstvo.
I tako se počevo prenosit zanat policajca u obitelji Robija sa oca na sina.
1923. godine Robija se proslavijo hapšenjem Jove Stanisavljevića Čaruge na što ga je kralj Aleksandar nagradijo sa 200 000 dinara.
*Robija je Čarugu ispratijo do samih vješala, ali nije htijo gledat i samo vješanje pa mu se Čaruga obratijo: Šta nećeš gledat vješanje?
Robija mu je odgovorijo: Ma nemam ti ja stomak za to, naš. Nije meni do tvoje glave Čaruga…
- Znam već do sto hiljada dinara.
- Ma dvjesta hiljada, Čaruga. Kralju je bijo rođendan pa povisijo.
Godine su prolazile, a već slijedeći Robija je bijo organ reda i mira u NDH. Tu je imo jedan susret koji će se kasnije pokazat sudbonosan kad je zaustavijo jednu nepoznato osobu:
- Slušaj momak, jel ti znaš da je policijski sat. Vadi ausvajs.
- Izvolite. – kaže nepoznati i pruži ausvajs.
- Khm, Josip Broz, a? Što si po zanimanju?
- Bravar.
- E, slabo ćeš se ti kruha najest s tim zanimanjem. Nisi baš volijo učit, a?
- Nisam gospodine. – odgovori nepoznati.
- Ajd sad briši i da te ne vidim. Jel znaš da se opasno šetat ovako kasno noću, a? Ko zna na kakve sve barabe moš najić. Oš da te napadne neki boljševik..štatijaznam..komunista pa da ja najebem zbog tebe. Ajd briši!
- Poslušaću vas, majkumubožju. – kaže nepoznati te uzme ausvajs od Robije i nestane u noći.
Za Robijin čuveni pendrek čula je i Eva Braun te predloži Fireru da zaposli Robiju kao njenog osobnog čuvara. U Berlinu je Robija imo pun pendrek posla: AAAHHHhh, Herr Robi šnel! šnel!AAAAA..gedorencurbrigencimerfraj…aaaaa…svršignću….
-Nemoj još da svršiš Eva tek te guslam osamnaest ipo sati.
No svemu ima kraj pa i ovome. Jednom u ključnom momentu upo je niko drugi do sam Firer:
-Vas ist das? (simultani prijevod: Guslaš mi Evu suncetijebem žandarsko. Saces mi u Aušvic guslat)
Na to Robija poskoči onako gol sa visokom uzdignutom rukom i pemdrekom te usklikne: Hajl Hitler!
Eva nije imala snage za ustat te je pohotno digla noge i rekla: AAAaaaaaa…majne Firer, gertruneknbekenbauer gerštimt gegeben(simultani prijevod: Herr Robija me kaznijo, Moj Fireru, pemdrekom. Zaslužila sam. Bila sam zločestaaaaaaaaa….)
Ovo je malo smekšalo Firera te je Robija svršijo u zatvoru gdje je dočeko i kraj rata.
Po povratku u zemlju nakon rata igrom slučaja ponovo je sreo malog bravara koji ga je prepozno te ga pita: Jel ti znaš ko sam ja?
Robija ga pogleda pa kaže: A ti si onaj bravar! Jesi se zaposlijo il još žicaš okolo?
Na to skoči bravarov osobni tjelohranitelj – Majkutifašističku, jel znaš s kim razgovaraš? Ovo je drug TITO! – te pokuša udariti Robiju nogom, al ovaj instiktivno odbije taj napad pemdrekom.
Tu skoči drug Tito i ukori druga: Majkumubožju, druže Španac. Jel ti znaš da je meni drug Robija četrdestdruge spasijo život u Vinkovcima?
- Nisam znao druže Tito. Drugovi obećavam neće se više ponovit! – te drug Španac usklikne – živijoooooo drug Robija i svi se uhvate i zaplešu tradicijonalno kozaračko kolo.
Zahvaljujući drugu Titou Robija je ponovo dobijo svoj posao i posto milicajac. Kažnjavo je najčešće drugarice svojim dugim i krutim pemdrekom: To druže Robija, kazni me – urlale su pohotno drugarice.
Kad je ošo u mirovinu Robiju je zamjenijo njegov sin koji se isto zvao Robija.
No sve je pošlo naopako kad je drug Tito preminijo 1980 u Ljubljani tako da je i Robija pavo sve niže i uzeli su mu službeni avto te je moro putovat avtobusom na posao.
Jednom dok je putovo avtobusom mladi huligan je napo bakicu koja ga je pitala: Ajde sinko ustani se da sjednem pošto sam stara, a ti si mlad i mogo bi stajat. Na to mladi huligan odgovori bakici: Popuši mi kurac baba.
To čuje naš junak Robija pa kaže: Nemoj da ja dođem tamo pa ti popušim.
E sad da se vratimo par godina prije Titove smrti kad se rodijo naš stvarni junak Robija.
I sto je to krenilo po zlu pa je Robija posto ZAŠTITAR, a ne organ reda i mira.
- nastavit će se -
* tekast preuzet /ne bas doslovno/ iz filma Čaruga Rajka Grlića
Post je objavljen 21.04.2006. u 07:00 sati.