Zamislite da ste cirkusant. Zamislite da stojite na 20-30 metara visokom postolju i pripremate se da prošetate žicom par metara da biste prošli na drugu stranu. Zamislite da na jednoj strani stoji nešto od čega želite otići pod svaku cijenu, a na drugoj strani imate nešto čemu težite. Između toga je samo tanka žica. Mreže ispod nema. Ispod je ponor u koji ne smijete pasti jer ste izgubljeni. Nećete pasti na pod. Pasti ćete u ponor koji nema kraja i ono što vas čeka je besciljno lutanje i traženje izlaza. A izlaza nema.... Samo zamislite...
Sada zamislite sebe kako stojite na postolju i duboko se koncentrirate na hod koji vas očekuje po tankoj žici. Ljudi oko vas jesu utihnuli pričom, ali čujete njihovo i svoje udahe i izdahe koji odzvanjaju u vašoj glavi kao bubnjevi. Pritišću vas i ometanju. Koncentrirate se i isključujete sve zvukove oko sebe. Uspjeli ste. Zamislite najtišu tišinu oko vas i samo žicu ispred vas. Spremni ste za prvi korak. Samo zamislite...
Tako mirni i koncentrirani prošli ste skoro do polovice žice. Još je ostalo više od pola, ali idete tako sigurnim korakom i dalje smireni da znate da ste blizu uspjehu. Znate da ste uspjeli. Samo zamislite...
Odjednom, netko je vrisnuo da se boji za vas i da ćete pasti. Urlik vas je vratio u stvarnost, noga koja je bila u koraku i htjela dotaknuti tanku žicu, promašila je od trzaja vašeg tijela i počinje pad. Okrećete se i želite vidjeti osobu koja je, misleći na svoju brigu, a ne na vas same, svojim urlikom uzrokovala vaše propadanje u ponor. Vidite – Njega/Nju. U trenu vam glavom prođe misao „Pa brine za mene“, a onda vam glavom priđe misao kako ste upravo počeli padati u ponor jer žice više nema ispod vas. Padate. Samo zamislite....
Moje postolje od kojeg sam otišla i zakoračila je Zauzeti. Moje postolje na koje želim doći jest onaj od kojeg čekam odgovor. Moja žica je prisebnost koju sam teškom mukom sakupila da bih donijela te odluke važne za moj život. Urlik je izustio Ovaj iz prošlosti.
Naučila sam školu. Ne želim se javljati nikome iz prošlosti. Svatko ima svoj put i to što bih ja možda baš htjela nekome reći kako je divan, krasan i bajan nakon toliko godina... tom nekome može uzrokovati raspad sustava i padanje u ponor. Ne, ne želim biti takva. Ja ću svoju prošlost pustiti prošlosti. Ja želim svoju prošlost imati samo za sebe, u povremenim sjećanjima. Neću duhove.
Neću urlike dok hodam preko žice!!!
Post je objavljen 17.04.2006. u 23:21 sati.