Marketing
evo opet mene..
pa evo..
vratila sam se u svoj najdraži grad..
kolko god put ja govorila ružno o njemu..
ipak ga volim...
ne tolko zbog njega samoga kolko zbog
toga kaj su mi tu svi i sve kaj volim..
ne izdržim dugo baš negdje drugdje...
volim npr. zagreb..jer si volim kupiti nekaj lepo i tak,
i jedno vrijeme je jako držala faza
kad sam stvarno jako htjela živjet tam,
još mi je to fora, ali malo manje,
mislim da bi se mogla prilagodit bilo gdje,
al teško bi mi bilo da tam nema
ama baš nikog koga poznam..
ali evo..opet sam tu..
nije da nema puno nedostataka,
npr.imaš jako malo kam za ić,
i nemaš baš puno izbora u vezi bilo čega,
ali bar je nekak topliji..
pa da, bilo mi je lijepo, sunčala sam se,
odmorila sam se, malo sam se maknula
od svaki dan istoga, ali mi je sad jaaako drago kaj sam doma..
kolko sam skužila za sad nema baš nikaj puno novoga,
ak neko zna kakav dobar trač ili kaj god,
molim da mi proslijedi, jer još nisam čula nikaj senzacionalno
od kad sam došla......
prema jednoj legendi
postoji ptica koja pjeva
samo jednom
u svom zivotu,
ljepše nego bilo koji drugi
stvor na ovoj Zemlji
od trenutka kad napusti gnijezdo
ta ptica traži trnovito drvo,
i nema mira dok ga ne nađe
uvuče se među njegove
divlje isprepletene grane
i pjevajući,
nabode svoje tijelo
na najduži,
najoštriji trn
dok umire,
njena bol
prerasta u pjesmu
daleko ljepšu
od pjesme slavuja ili ševe
cijena te predivne pjesme
je život,
ali čitav svijet
zastaje da sluša,
a Bog na nebu se osmjehuje
*jer ono najbolje što postoji
može se dobiti
samo pod cijenu velike boli…
ili bar tako kaže legenda
»ptice umiru pjevajući»
evo ovo je jako poučno..da, da...
evo..puse šaljem svima...
uživajte......
Post je objavljen 17.04.2006. u 21:16 sati.