Pregled posta

Sušene marelice

Hello piplz. Da. Moram se uknjiževnit, sredit si taj osebujan, ali nadasve nerazvijen vokabular.
Uskrs došao i prošao. Yeeeei. Poanta dana je da se na nedjelju digneš u 7, odeš na misu i onda cjeli dan ništa ne radiš i cjelo se vrijeme grizeš kolko toga imaš za napraviti, ali ništa ne smiješ. Da ne bi baka saznala, i razbaštinila nas. Ha ha, ljepi snovi.
Najgore kaj bi se desilo da baka sazna da smo na svetek čistili kuću bi bilo ... da nas ne bi pustila da joj odemo trebit kukurizu ^^
Ajde. Čistit kuruzu, ili kako bi to već jel, fini, gradski ljudi rekli. :) A kladim se da nisu štruk u životu očistili.Da ne govorimo o tulinju. I zašto se onda ravnamo prema nazivlju onih koji pojma o tome nemaju, a ne po našem, koji znamo sve čari provođenja sati i sati trpajući kukurizu u košare i ubacivanje iste u stroj koji je moj deda *samouki konstruktor molim ljepo* složo ? Ti žuljevi zbilja pružaju jedinstven pogled na sve. Da ne govorimo o činjenici da je kukuriza spremljena na najžu ( he he he, bar mislim da je to to, u svakom slućaju nije to pravi tavan, pa i rjeć zapravo nije najtoćnija) na koje smo ih ponovo ručno s kola nametali koristeći samo košaru, uže, kolotur i par ruku.
I da tamo gore žive miševi koji baš i ne biraju mjesto i vrijeme za obavljanje nužde pa se svakakva ljepa iznenađenja kriju u tim žutim planinama. O mirisima da ne govorimo. I upravo zato se moramo ponašati ko civilizirani ljudi, da ne bi baki palo na pamet da to ide sama radit. Mislim da bi došo do kukurize penješ se ljestvama, jer stepenica naravno nema. I tako mi spašavamo našu bakicu od kobnih ozljeda teško se žrtvujući i ne radeći ništa za Uskrs. Teško nam palo.

Ali je zato bilo gostiju za zabavljati. Naši Zagrebćani su se konaćno i nas malo sjetili. O Bože, kaj sve čovjek ne će čuti od *civiliziranih* ljudi. Uglavnom, najviše me zapanjio ... moral. Kao raspravljaju nešt o nalaženju posla, i samo se ćudiš moralnim uvjerenjima osobe.
Mislim radilo se o nekakvom bezbezvnom vađenju papira ćisto iz zafrkancije, kao da se prouče ugovori. I ne ne ne, zabranjeno je lagati sustavu, to je loooše ... ba bla bla. Ono, sustav je tu da se vara valjda! Prema ljudima moraš biti human i misliti na to kaj ne bi bilo u redu, a ne suosjećat s tamo nekom administracijom. Bože, kaj ja sve ne ću ćut ...
Onak, usput se pogušim u dimu jer ono, ne možeš gostima reć da ne smiju zapalit. Onak, možda sam zbilja malo previše osjetljiva na to, ali ono, kod mene niko ne puši ( osim brata, kojem je strogo zabranjeno zapalit unutar 100 m oko kuće ) pa baš i nisam navikla ... jadna moja pluća ...
I tak nas desetak za stolom, više ni ne znaš ko kome kaj govori, svi nešt bla bla bla, opće ti se više ne da slušat, samo ja i bratić sjedimo na nasuprotnim stranama stola i šutimo i blejimo. Zbilja,zbilja neugodna tišina. Podsjetilo me to na nejbolju takmu koju sam ikad odigrala.To je bilo zabavno ... Debelo smo zašli u ljeto, po danu vruće ko u paklu, već je kaaasno. Ono 23 sata kasno. I mi našli vani igrati nogomet. Još mi nije jasno jel je to nama neko metnuo neke nedozvoljenje supstance u sokove ili je to prirodno došlo. Ali zamislite pola sata trčati naokolo smijući se ko krepani pasanac, izvodeći takve nejverojatne idiotarije i fulavajući s pola metra do praznog gola, pogađajući najveće krumpire.
I onda se neko zmislio da mu je dosta i sjeo sa strane i bio komentator. O Bože, dugo me nije tako bolio trbuh od smijanja. Nadimci su bili od Septićkih jama do Krepanih mamuta ... aaaa ... ljepo je bilo vrijeme dok su me takve stvari tjerale u histeričan smjeh ...

Možda su neki dobili dojam da sam ja u depresiji jer sam cjeli dan doma ili nešto. A zapravo je istina da sam u ovih par dana zvrndala naokolo više nego u proteklih godinu dana. Badminton, bicikl, košarka, nogomet, svakodnevne šetnje s Cukijem ...
Nikad nisam bila društvena osoba. Uvijek sam se držala za mamu i sve druge ignorirala kad smo išli u goste. Kasnije su njenu ulogu preuzeli najbliži prijatelji. Jednostavno, mislim da se nikad ne ću osjećat ugodno sjedeći u nekom kafiću brbljajući s ljudima, a najmanje s polupoznatima. To je kod mene problem. Ne biram ja svjesno za koga ću se vezati. A mogu biti i najglasnija u društvu i najtiša.
Iako je tišina ono za što se najčešće odlučujem. Moram se prestat tolko vezat za stvari. Držanje dvosatnog sprovoda svakoj probušenoj čarapi postaje nepraktično. Podstava od stolca mi ima ime, zaboga. I da. Boris je danas konačno dobio svoju uobijčajenu žutu presvlaku. Iako ... trebaš biti posebna vrsta jastuka da idalje budeš cool makar u rozom, ali ovako je definitivno bolje.

Znate kaj je super? Ovi smileići. Svaki put kad ih vidim osjećam se nekako ... bolje. Ne znam, pomislim si ... možda nisu svi ljudi ovdje samo da bi otišli jer sam tako nevjerojatno iritantna ... možda će neki i ostati ^^

Ali budući da nisam smjela raditi ništa konstruktivno jućer, pročitala sam Molierovog Škrtca. Nekako počneš imati pošovanja za ljude koji imaju petlje. Ste gledali Pottera ? Meni je ovo bio ko zna koji put da ga gledam. A opet sam imala feeling da ga gledam prvi put.
Samo znam da sam se nekako osjećala nevjerojatno dobro ... podsjetilo me na davna vremena kad sam ostajala budna do duuugo u noć čitajući ... a onda se kasnije sjetiš i svih onih loših stvari koje su išle uz to i prisjedne ti sve skupa.
Vratila sam Kamen oproštaja. Nisam ga pročitala, a bilo mi je neugodno posudit ga treću put za redom kad znam da ga ni sad ne bih pročitala. Moram nać nešt drugo.
Al bez brige, imam ja, dosta dug popis stvari koje opća kultura nalaže pročitati. Ah, imala sam ja planove i nacrte kojim je to tempom trebalo ić i do kraja ove godine bih dosta napradovala. A na kraju tri mjeseca nisam čitala ništa osim lektire. Sramota.
No ajde. Nešto dobro se događa i to je ok. Čitanje mogu ponovo kad god hoću zakuhat, ali ovo je puno delikatnije i zahtjeva veliku uravnoteženost. I onda se samo na to koncentriram i sve ostalo zanemarujem. Peh. Valjda će s vremenom postati lakše. Onak, 29. dan ... trebalo bi ...

No da. Ta moja nestabilnost u zadnje vrijeme. Zapravo nemam pojma ćime je uzrokovana. Zbilja ne znam. Sve je u nejboljem mogućem redu. Samo kaj moja trknuta glava voli imati razno razne intrigantne teorije. Neko drugi te stalno nervira i gnjavi, pošalješ ga u mačkinu.
Al kaj ako ti najveći neprijatelj živi u glavi ??? I pokušavam se rješit paranoje i svega toga, zbilja pokušavam, zaboga, učim latinski da si mozak usredotočim na druge stvari ... ali opet, nekako sve mi to preuzme glavu i već polako imam osjećaj da sam zbilja sama preslaba da se suočim sa svime time. Ali znam još nešto. Kolko god gadno bilo pomoć izvana ne mogu očekivati. Ili ću naučit stajat na vlastitim nogama bez ikoga ili ne ću uopće stajati i to je to. Volim takve ekstremističke izjave. Sve ili ništa. Pogovo kad znaš da će biti sve. :)
Jer ono. Nisam ja neka tetkica. A depresivne ljude volim crtati onak ... jer mi je gušt. Odmah se ja bolje osjećam. Reklo bi se, izražavanje osjećaja ^^ Iako dugo sam se vremena molila samo da se mogu osjećati ful prazno i iscrpljeno, jer su se u zadnje vrijeme ljudi prilično trudili da me iznerviraju. A to uzrokuje priličan bjes. I onda sve o ćemu možeš razmišljati je kako bi bilo ljepo polomiti im vratove, prelomljavat im kičme na pokučstvu i odmah i njega rasturivat. Onak ko Scorpion ako se ne varam. On je imao dobre poteze.
A da, nisam rekla. Bila ja na Uskrs i na rođendanu. Diskutabilno je kolko je to primjereno al ok. Uglavnom cjelo sam vrijeme s jedne strane gledala klince kak se kolju u nekom novom Mortal Kombatu a s druge Freddy vs. Jason ili kak se već film zove.
Ok, kaj oni moraju baš svaku igru upropastiti? Što je noviji nastavak to je veći shit da oprostite. Zato nisam ni htjela igrat, samo sam gledala. Di su oni dobri stari dani čovječe ... e govorim ko da imam 100 godina ... A film ? Isto. Ili je to jer sam bila mlađa pa sam mjesecima imala nočne more zbog jedne scene iz Straha u ulici brijestova , ili oni zbilja više ne znaju snimati jezive stvari. Mislim vjerujem da ima dobrih horora i danas,nema kaj, zapravo sumnjam da bi me išta mogla natjarati da pogledam Hostel koji uopće ni nije horor , ali kad iz kuruze izleti zapaljeni freak s maskom i nečim oštrim u ruci i počne klati napušenu dječurliju, to je zbilja , ali zbilja jadno.
Da ne spominjemo da su glavni likovi i zaplet na razini onog filma koji nam je jedan *frend* podvalio za Novu koji je bio ... na razmeđi žanrova bi se reklo. Kojih, možete samo pretpostavljati...hmmm ...
A najveća fora je bila kaj smo imali iskompleksirane domaćine. Mislim oni su poznati da su takvi. Stalno te nude. Očeš soka da ti natočim?
A keksa? Gleee kak ima ljepih kolaća, no daj uzmi! Sam kaj te ne poćnu moliti da nešt uzmeš. I onda sam ja gadura i cjeli dan niš ni ne taknem. Vjerojatno su se uvrijedili. Ali bilo je zabavno. A ne mogu mi zamjeriti jer sam bila ono, ultra pristojna, oko,joj, kak ste ? očete sjesti, dignem vam se ja, sigurno vam je teško stajati ... bla bla bla ... a oni samo šiiiiize. :)

Šetanje Cuckova svaki dan je jako dobro. Onak, svaki dan sve više i više uživam u tome. Kao prvo izmoriš se ko pseto, uživaš u samoći, jačaš vezu s Mucekom, skupljaš krpelje, da ne govorimo kaj to radi za mišiće nogu ^^
Ali nekak mi je narušena privatnost. Prije nije nikad bilo nikog živog ni na nasipu ni na polju. A sad svaki dan sretnem nekoga. Katastrofa.
Prvo se oko mene stalno muva pijani freak na biciklu, onda naiđem na klince koji trgaju cvjetove s grmlja ... e fakat sam bila blizu tome da se počnem derat na njih da bih baš uživalja da im otrgnem glavice i ondesem si ih doma za uspomenu na ovu šetnju ...
Onak, vidlo se da klinci nisu domaći, iza je bio parkan auto a negdje dalje se čulo piljenje ... suuper. Ajde, treba održavat grmlje, ali kad neko tak trga kak mu se svidi, to zbilja i doista nije u redu.
U zabrinjavajućoj kolićini suosjećam s biljkama. Ali ne brinem se baš puno. Možda to je klišej svih klišeja, ali biljke i životinje su bolje nego većina ljudi. Oni ne vide u meni ništa drugo osim ljubavi koju im dajem. I nije ih briga. Svejedno me vole došla ja nepočešljana, radila ja kaj god hoću, makar ih i nekad zanemarila ... te okice te nikad ne će ostaviti.
Danas sam ćak i pustila Cukija s uzice. Inaće ga stalno moram sputavati jer me bilo strah da ne pobjegne. Ali sad nakon nekog vremena, ok je. Ćak me i iznenadio. Ja ga pustim, a on idalje trći oko mene, stalno gleda di sam i ne udaljuje se previše. Čak nije potrčao u grmlje loviti fazane. Što je ono, šokantno budući da je on rođeni lovac. I da. Jedno je trčati pored psa na uzici. Ali u kojem si stanju se vidi tek kad trčiš pored slobodnog psa. To je bilo zabavno. Nisam mogla normano disati još pola sata, ali svejedno.
A i vidi se da je na mene. Tašto ko sam vrag. Trći on onak lagano, već je umornan . I sad oću ga zezat i potrčim ja brže i prestignem ga.
He he he, no way da bi me pustio tak, moooorao me prešišat makar crko, niko ne smije biti brži od njega.
Za sad mi se ne vraća vaš veselo u domašaj ruku kad ga jednom pustim ,ali treba samo strpljenja, dolija on ovak ili onak. I onda ga ne zavežem nego pomazim i pustim. Drugi put moram ponjet i klope. Da zna da nisam ja samo uzica. Mislim beskonačno više uživam kad je on slobodan pored mene nego kad ga moram vući. A i ponosna sam na činjenicu kaj opće reagira ne mene kaj prije nije bio slučaj. Recimo nešt mu zanimljivo zamiriši u nekoj grabi i naravno, on ulazi unutra i onda se ja počnem derat na njega, pogleda mi i izađe. Pametno moje malo. Samo da još prestane ljudima gazit pšenicu ... al nema veze, to sam i ja radila, a on razliku iznmeđu pšenice i obične trave ne vidi.

Ponovo sam kopala po recenzijama. Ali važno je pročitati više od jedne na jedan album. Mislim kad ti nešt popljuju onak iz temelja, ne osjećaš se najbolje. Al nema veze, znaš bolje nego da se ravnaš po nekim šugavim kritičarima. Iako su oni generalno u pravu. Ali ko šiša *u pravu*. Ali imati samo jedan pogled na stvar je jaaaako loše. Jednom, za naših tradicionalnih ručkova se pričalo o nečem, ne znam, uglavnom politika, novci i te stvari. A baš par dana prije sam pročitala u novinama nešto o baš toj temi. I sad ja samouvjereno iznesem svoje mišljenje, ponosna kak sam ja pametna. O Bože mili, kaj mi je to trebalo. Takvu sramotu dugo nisam doživjela.
Ispalo je da je to u novinama bila hrpa sranja i da sam bila totalna naivčina. Ali stari mi je to tako nevjerojatno civilizirano obasnio da je bilo potpuno ponižavajuće. Tu lekciju ne ću tak zaboravit. Ne vjeruj baš svemu kaj čuješ. Jer znate, ja sam inaće jako lakovjerna.
Jednom sam fakat popušila da je Minhen u Egiptu. I to ne davno. Prije mjesec dva. Onak. Naiiivčina.
Uglavnom, ćini se da svi imaju nešto protiv Coldplaya. Doduše istina da ih ja nisam podnosila neko vrijeme, jer sam slušala onak.
Ne sviđa mi se,ne sviđa mi se, ne sviđa mi se. I onda naravno da ti se glazba gadi. I jednom mi bilo dosadno, sve drugo kaj sam imala mi dosadilo i pustim malo njih i gle čuda, nije ni tolko loše.
Uglavnom krepala sam od smjeha na komentar naslovnice Placebovog Sleeping with ghosts. Kaj je tu je, ako ništa drugo, znaju nasmijati čovjeka.
I svi očito imaju nešt protiv Starsailora. Mislim istina, najnoviji album i nije nešto ali ima trenuta ili dva koji su ock.
Joj, da, zaboravila sam se pohvaliti jednim uspjehom. Indentificirala sam jednu pjesmu s CD-a punog nepoznatih stvarčica.
Vangelis - Come to me. Weee heee. Zapravo se čovjek začudi kad skuži da je njegova i Charitos of fire , a koju sumnjam da ima neko ko nije čuo. Možda ne znate ime, ali glazba je full poznata. Ljudi koji skladaju glazbu za fimlove ostaju previše anonimni.
Prvo se smijem ko luda staroj kad donese cd od Gheorghea Zamfira,a onda skužim da je on skladao glazbu za Kill Bill. Moram pogledat te filmove, zbilja moram. Mislim doduše taj dotičan CD je nekakav ono Bolivijanski folklor s romantičnim motivima i kaj ja znam, ali je ono, kad ti sve drugo dojadi čist ok. Ko kad sam bila mala i u moju subu su došli stara i brat i nešt se svađali i smetali mi. I sad ja njima osvetnički nađem kazetu s Bolivijanskom narodnom glazbom i turnem u kazetofon i pustim sva sretna zbog patnje koju ću im prouzročiti a kad tamo počnu svirat Animalsi. Neko je zamjenio kutije. Njih dvoje pokrepalo, ja se nadurila. Ništa neobično.
Znate di još ima dobra glazba? Raise of Nations. Žao mi je kaj sam, izgubila CD. Da, da. Tako je to djeco. Ako posuđujete svoje CD-e s igrama, budite svjesni da ih više nikad ne ćete dobiti natrag. A pod time se podrazumjeva i orginal komplet prvi dio LOTRA-a. Sretna ja s svojim prijateljima, ne? No dobro, s tom bagrom koja ne vraća CD-e uglavnom više nemam kontakta, ali svejedno.
He he , kad sam stavila kutiju od DVD-a u kutiju od Domačica da se ove ne bi slučajno oštetila u transportu ^^ Bijadoh čudno djete. Kamo je sve to isparilo? Moram pitat Višnjicu.
Uglavnom, sad nemam ništa. Ali NIŠTA u punom smislu. Ok, imam sve Simse. Ne igram ih dugooooo. Imam Diablo II koji ne radi. Ionako više njie fora kad jednom prođeš. Onak, najbolji dio svega je kad jurišaš na Andarijel prilićno siguran u svoju smrt okružen najbližim suradnicima zbog podrške. Da ne zaboravimo kak je bilo prvi put se osobno suočit s Diablom. Strah svih strahova. A onda plesanje po njegovom truplu. Sad više ne bi bilo fora jer me ne bi bilo frka.
Theme Hospital. Definitivno ima humorističnu notu, ali također nakon par godina igranja dosadi.
Call od Duty. XP .No thx. Mahjongg mi se trenutno ćini ko najbolja stvar koju imam. To vam sve govori.
Di su nestali Warlordsi ?? Morrowind ??? Age of empires? O my, kolko sam voljela tu igru ... nevjerojatno. I to ne zbog rata. Ćisto ono zbog građenja estetski što privlačnijih i učinkovitijih naselja. Brat mi se uvije smijao zbog toga. I vi se vjerojatno. Neka vam.
Mgz. Nađoh jedan cd od Tiberian Sun -a . *suze polako naviru* To me odmah asocira na KKND . *paničan plač* .
Kamo je sve to nestalo ?????? U mačkinu valjda ... skoro će se napunit godina dana da ništa ne igram izuzevši onih par dana wow-a.
Ubite me molim vas. Napustila sam igre, napustila knjige ... ne želim živjeti. Za sve je kriv brat kaj mi više ne dila robu :) Tako je, on je kriv. O Bože dragi ... No ajde, sad sam sredila lektiru, drugi ponedjeljak gibam u knjižnicu, i natovarit ću si svega i svačega. I bit će sve super. I ne ću imat crapy ocjene i pustit će me starci s Kiom na more. I otići ću na koncert Franz Ferdinanda iako nemam blage di je Gundulićeva ni Integral pothodnik i slične debilne adrese na kojima se mogu nabavit karte. Ali sveee će biti u redu. Jel da?


Post je objavljen 17.04.2006. u 11:53 sati.