Nedavno sam bio u jednom Zagrebačkom klubu; bio je neki zakurac koncert. Prije dolaska do kluba sam se s frendovima propisno "zagrijao". Neću u detalje. Ali bilo je dobro, raspoloženje visoko. I tako mi došli do tog kluba. Puno ljudi. Puno ih znam. Debili. Metalci. Pun kurac metalaca. Ali nisam se nervirao, nego sam s ekipom prcao debile. Neću u detalje. I tako, zazujao ja, snimao ekipu, i onda >>>PAF!<<< Privremeno sljepilo. Nirvana. Orgazam. Inspiracija. Ljepota. Opet ona. Progoni me. Vidio sam ju već. Prije par tjedana. Vratit ću se na to. Nego ovako. Bio sam tako lijepo "raspoložen" da sam joj čak prišao. I rekao jedinu stvar koja se ne govori curi: "Ti si nešto najljepše što sam vidio u stvarno ne znam koliko vremena." Ostatak večeri sam se ponašao kao pravi macho, vrlo netipično za mene. Ostavio sam neke naše jakne na vrlo očitoj blizini njenog stola. To mi se u tom trenutku učinilo pametno jer bi imao opravdanje za biti blizu nje. I gledat ju. Znam da će se mnogima ovo učiniti bolesno ali ne mogu vam objasniti koliko mi je zadovoljstvo činilo biti samo blizu nje. I gledati ju. Kao neko Monetovo djelo. Kao Petrarcina Laura. Kao Cobainov Albino. Ali nisam učinio prvi korak. Zapravo to bi teoretski bio drugi. Ona ga je napravila. Došla je do mene. Prišla mi. Započela razgovor. Ne sjećam se o čemu ali ne sumnjam da sam ispao debil. Zbog, poradi "raspoloženja". Ali se odšetala sa mnom do stegea. I pričali smo. I plesali. Nevjerojatno brzo je došlo do fajrunta. I išli smo do doma zajedno. I onda sranje...
Tada mi još nije bilo jasno od kud ju znam. Podsjetila me je. S frendom sam jedan vikend išao do Sesveta busom. Kada smo ušli, "zabljesnuo" nas je smrad. Dva klošara. Muško i žensko. Lika sam prepoznao. Gad jedan. Davno prije sam ga gledao kako tuče jednu žensku. Poslali smo ga na ekspresno na "traumu". Evo ga opet. Pijan k'o deva. I smrdi. Prvo smo se frend i ja zajebavali, ali meni je i jednom trenutku "pukao film", i ja sam klošaru rekao da izađe iz busa. Nije htio. Probao sam na silu. Težak gad. Onda je sa kraja busa došao neki "mladić" i zajedno smo ga zašamarali. Na sljedećoj je izletio van. E ali sada je taj isti "mladić" počeo tlačiti ovog drugog klošara. Staru bakicu. Prestravljenu. Ja sam ga micao. Pomagao. Ali sve to je gledala ONA. I brijala da ju i ja tlačim. bar mi je tako rekla na izlasku iz "Močvare". I sad sam ja ispao kreten. Koji tlači pijane klošare. I opet, opet taj sitcom nesporazum. I sad brijem da me mrzi. A ja u komi. Od onda. Jer ljubav mi konstantno bježi. Ako vrištim. Bježi. Ako šapćem. Bježi. A srce krvari...
Post je objavljen 17.04.2006. u 12:11 sati.