Marketing
Ups!
Napokon post... već sam se uplašio da me će me ovaj broj 13 u datumu proganjati i da neću imati postova još dugo dugo. Ali s Jovankom nikad dosadno. E pa ovaj put sam ja isao mutav.
Dakle, probude me par puta ujutro, ali ja se ne dam pošto sam izdržao u Smradisu dosta dokasno i napokon se odlučim probuditi oko pola 3. I posle tzv. umivanja odmah se prebacim u kuhinju da žderem. 
Supa - dobra. Šta ima još? Jao, pire krompir. Yummy!!! I janjetina!!! Jebeno!!! Jovanka me voli!!!
I usput ima i zelene salate. Što je još bolje, mlada, zelena i sveža. Pa preterano!
I bacim se ja sad na posao, mislim nema šta da se čeka. I fino, ručkam ja to i zanesen svim tim đakonijama ne primećujem da je nešto čudno. Fino sam ja tu sve ručkao i završio i ustaje Jovanka posle poslepodnevnog dremeža i pozdravlja svoga "milog" unuka tako što ga "mazi" (sve samo ne mazi) po glavi i pita:"Rođo, jesi ti to ustao?" Promrmljam da potvrdim i već tu ja gustiram neki sokić i pita me Jovančica jesam jeo i odgovaram da jesam. Kad ono!!! Čudni deo! Pita ona jesam li jeo salatu i kažem da jesam. Da zlo bude gore, još pohvalim kako je super salata sveža i sve to. Kad se Jovanka počela smijati. AAAAAAAAhahahaahaha i haaaaaaaaaahahaha. !?!!?!?!? Čudno, zar ne?
Kaže ona:"Pa ta salata nije napravljena!!" 
(drugim rečima nedostaje ulje, sirće i sol da je čine salatom - nije ni čudo zašto je tako sveža.)
"I ti si to jeo tako?????"
"Ja nisam htela praviti salatu jer nisam znala kad ćeš ti ustati."
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!! (izgleda da baš ne mogu ništa bez moje Jovanke...
)
A šta sam mogao???
Nastavak sledi...
Post je objavljen 17.04.2006. u 02:44 sati.