Pregled posta

Sretan Uskrs!

Tako je! Svima vam sretan uskrs od Animaniaca!

I eto ljudi, nakon konzumiranja svega šta se moglo naći na stolu u uskrsno jutro, krenuh napisati post. Mrzim na sebe šta nisan iša na misu. Reka san da ću ići, i nisan. Ljut san na sebe. Al dobro, to nije bitno.
Osjećan se glupo. Jučer na Maji, pili smo i sve to, vratija se u 4 kući, i danas nisan iša na misu... Bar san zva babu koju nisan već par miseci zva. Bar to nešto znači.
U gradu je bilo dosta dobro, veliki pozdravi Bagiju šta mi je napunija glavu sa miljon ska grupa, Joskanu za zabavljanje, Queen i Marge šta su većinu večeri proveli u mom društvu (nije vam bilo lako), Konjima koji su uvik bili u blizini, Chrom Acid koju nisan vidija bez duvana, Aresa koji se isto naša dosta vrimena tamo, Tam-Tam kojoj se ispričavan šta nisan bar doša do njene ekipe, Daughter Jane pozdravi Tim-a i Mihu (kad ćeš mi dat njegov broj ), Maji, Kristini i Šimi šta su bili u parku i kasnije na Maji te svim ostalim nespomenutim ljudima! Neću davati sad neke opise kako je bilo, al bilo je jako dobro.

No, jučer san i dobija inspiraciju za ovaj post.
Brat je bija u onom kafiću iza Gimnazije (zaboravija san ime, mislin da je Sina...) i nisan ima izbora nego kod njega ili pješke kući. A tamo... Prisjetija san se nekih starih vremena. Nekih starih pisama. I došlo mi je rigat. Ne od pića, nego od samog koncepta ovog kafić-kluba. 100 ljudi na uskom prostoru pokušava plesati, a nema mista za maknit ruku. Možda nisam dovoljno pametan, možda nisam dovoljno star (to su sve bili fakultetlije), ali ovo mi se stvarno nije svidilo. Uostalom, svi ste čuli za bombu kod Inside-a. Kad je bomba bačena kod Crtaone ili Tesle? Kad je uopće bilo izgreda (osim drunken Tota)? Uostalom, otišli smo oko 3.30-4 i stvarno mi je ža šta nisan negdi drugdi otiša. Mislin, bratova ekipa je super, tamo mi je i krizmeni kum, ali ono misto je stvarno samo za kranjnju nuždu. Jadni moj brat. Metalac, a mora trpit ovo. A unutra su svirale samo stare pisme koje sigurno svi znate da čujete. Ma štaćeš. Lud svat.

Al dobro. Mislin da je ovaj blog posta poprilično blesav i da nema puno smisla jer ja se ionako neznan baš dobro izraziti na ovakav način. Al držat ću ga otvorenog reda radi. Da vama, radnim ljudima, bude zabavno.

Evo vam i jedan lipi tekst, ko ga dešifrira, dobije moju čokoladicu.
Ne to, pervrznjaci jedni!