napokon san našla malo vrimena da van se javin. Mislila san jučer, al me prehlada i to šta premalo jiden posljednjih dana skroz dotuklo, pa san spavala do 8 navečer... tribala san sa Tonkon, Mijon i Katon do Splita, al san na kraju odustala i javila in da san bolesna...
Fala Bogu, nakon Lekadola, lupoceta i antigreephena uspila san se dignit na noge pa san jutros otišla na kavu na rivu.... sidila san u kafiću dobre 2 ure.
U kafiću do onog u kojem san ja sidila, bija je Tome, i ono, baš je bilo strange vidit ga nakon šta san saznala da se zanima za mene, dosad san ga vidila samo jedan put izdaleka, tako da.... ako bude večeras u gradu, ne znan šta će bit....
Otkad mi je Lana, ili ti Redroom ostavila svoj prvi komentar opet razmišljan samo o Andrei i znan da je to maksimalno ajdno i povareno od mene, al.... e da mogu protiv sebe, niti bi ostavila Ivana, niti bi ostavila Mimija, niti bi provela ovih 9 miseci ovako kako san ih provela.
bila ja u četvrtak na utakmicu slaven-val, i gledan cila ekipa iz Segeta je tu, samo njega ne vidin. i kad je završila utakmica(pobjedija je Slaven!!!!!!!!), idemo mi priko rive i ja se sve okrečen oću li ga vidit, kad mi je srce u sekundi otkazalo- stiščen Jubi ruku da san joj krvotok zaustavila, još malo i tribala bi joj amputacija, i govorin joj eno ga, eno ga. I gleda ona di je, a kad san joj išla pokazat zavrila san ka glupača- to je bilo neko dite od možda 10 godina, samo šta je bija nizak ka on, i šta je bija čelav ka i on ovo lito. Odjednom san opet mogla počet disat. Stvarno mi nije baš bilo svejedno....
jebenti, mrzin šta ga moran spomenit u svakom postu!!
Ugl, je da sam još malo bolesna, al jedva čekan večeras ić u grad, bolje bi mi bilo da mi bude super večeras....
Stvarno ne znan šta još da pišen, iden se sad tuširat i počet se spremat za u grad. Sama san doma, pa iz linije trešti stari, stari Magazin, sve jedna pisma više deprimirajuča od druge, baš onako kako ja volin..... pusa svima.......
Post je objavljen 15.04.2006. u 16:57 sati.