Meni nikako da krene u zivotu, da budem sretna, da se smirim i odmorim, da uzivam...
Danas, prije 40-ak minuta, uspavana je moja mala kujica... Mucila se danas cijeli dan, a posto je stara ne bi izdrzala operacije ni anestezije ni nista...
otisla sam do veterinarke, i rekla joj kako je Lila, i ona je odmah dosla..
samo su meni rekli da odlucim da li da je uspava danas ili sutra, ajme kako me tuzno gledala samo je mene gledala cijelo vrijeme.. veterinarka i mama su me pitale da ja odlucim kad ce je uspavati, uzasna odluka, odlucila sam ipak danas, da se ne muci vise, jer stvarno je prestrasno gledati ju dok se mucila... veterinarka se vratila u ambulantu po inekcije... ja sam ostala sama sa Lilom, da se oprostim, gledala me prvo u moje oci pune suza, a ja u njene isto pune suza, i ne moze mi nitko reci da zivotinje nemaju osjecaje jer imaju, nije me vise mogla gledati u oci, samo se okrenula i bila tuzna... ja sam je dragala po glavi, drzala sam joj glavu u rukama, htjela je biti samo sa mnom... dosla je veterinarka i prvo mi je rekla da ce joj dati anesteziju, da je umiri da zaspe, a onda inekciju ovu drugu... ja sam joj primila njuskicu, a mama je drzala za vrat da ne ugrize nekoga... nije ni zacvilila, kao da je cekala da joj se okoncaju muke... kad je bila osamucena opet me pitala veterinarka jel zelim biti tu dok joj da ovu drugu inekciju, ja sam rekla da i ostala sam... preokrenuli smo je na bok, i ubrizgala joj je inekciju... nakon par sekundi pocelo je djelovati, a za par minuta uginula je, prestalo je raditi to malo srce... meni je tako tesko sada, ipak sam odrasla sa njom, 12 godina zajednickog zivota nije tako malo...
Post je objavljen 14.04.2006. u 21:14 sati.