Marketing
Valjda bih trebala napisati post. Znam da mi se poslje ne će dat. A ni stara mi ne će dat mira, pa bolje da iskoristim priliku.
Svi pričaju o praznicima. Nekako su razoćaravajući. Onak, totalno bezveze. Mislim ja ionako nikad ništa ne radim pa mi je svejedno.
Samo kaj sam sad cjeli dan sama. Shcmrtz. Zapravo mi neobično nedostaju ljudi za ljudomrzačku nedruštvenu osobu.
Pa kaj je meni. Imam Bleach. ^^ Sad znam kaj ću radit cjele praznike :) Man, nekad čovijek nema izbora nego se osjećat jadno ...
Iako sam jučer doživjela nešt prilično rjetko.
Dakle nebitan dio priče je kako sam se ja našla zaključana izvan kuče u 21 sat. Bitno je da je bio pun mjesec i da sam u neimanju ideje što da radim sjela pod Višnjana. Da, to je još jedna višnja ... jadničak malo zaostaje, al bit če dobro.
Uglavnom znate kako je fantastično gledati mjesec kroz gusto isprepletene višnjine grane prekrivene bjelim cvjetovima ...
ne znam, neke stvari valjda moraju bit neopisive.
Kao i kad sam danas šetala Cukija. Sunce je tako nevjerojatno ugodno, ptice u grmlju cvrkuću posve nepredvidljivo i zapravo mi se ćini da bih najrađe ostatak života trčala tom stazom okružena golemim bjelim grmovima u savršenom miru. Znate što još super zvući? Pseće hodanje kroz lokvu. Onako ... žao mi je što ga češće ne šećem. Valjda zaslužuje tolko.
Njah, ne da mi se više. Ionako sve kaj sam ispod napisala su hrpe gluposti. Slika. Bye.
I da. Da se ne bismo krivo razumjeli. Ima ljudi koji su iritantni *kvaziumjetnici* ali ima i zbilja fantastičnih ljudi koji su ono... jedniko ja se za njihov rad može reći je woooow. Jedna od njih je i Luctusa . Ako do sad niste bili na njenom blogu, izvolite se odkantat ili ću vas prebit. Hvala.
Post je objavljen 14.04.2006. u 14:08 sati.