Obično se sjetim. I njenog rodendana i naših godišnjica, ali jučer sam totalno zaboravio. Blackout. Stigo sam doma oko 18 sati. Sjedam za pc , a Fjokica počne skakati oko mene.
- Tata, koji je danas datum.?
Gledam u donji desni kut ekrana.
- 13-ti.
I?? - pita ona.
Što i? - upitam blesavo.
Pa koji je dan? - pita i gleda direkt u oci.
Pa četvrtak - trinaesti. - odgovaram vec pomalo iznervirano. Ono, što me sad jebe sa glupim datumima. Što joj je?
Tata, koji je datum kojeg mjeseca.? - pita vec ljuto.
Ja još ljuće odgovaram. - Dušo. Danas je 13. 4.... I što sad s tim datumom?
Pa, tata - danas vam je godišnjica. Deseta!
U tom trenutku vlak zvan realnost pogodio me direkt u glavu.
10 godišnjica braka, a ja zaboravio!
Nemogu ja sad to opisati. To treba doživiti da zaboraviš na 10 godišnjicu braka.
- Ja ću svog muža zadaviti ako to zaboravi. - kaže Fjokica.
Tajna našeg uspjeha braka je u iskrenosti. Ono nemam ja njoj što skrivati. Kad zajebem , zajebem , ali joj kažem da sam zajebo.
Odem do nje i kažem da sam zaboravio i da mi jebe mater.
Fjokica podpiruje vatru - A jel znaš di idete?
A u PM, i na večeru će me odvesti, a ja kreten zaboravio.
A ja znam i što ti je kupila.... -- slavodobitno viče Fjokica
Jebenti trebam se nakako izvuć iz ovog sranja. Moram ovo odigrati kako treba.
E, idem vani na 20 min. - hvatam ključeve i izlazim
E, kupi mi one gumene viklere. - viče draga.
Što joj kupiti za 10 godina braka? Jebote , 10 godina. Ma nema veze što mi je račun u banani. Ipak je ovo 10 godina. Račun je prolazna stvar, napuniti ću ga ja već. Nešto zlatno ili neki sat? Problem je u tome što je 19:30. A još moram po te fukn viklere. Ulazim u kozmo.
- Cure, da nebi ja puno tražio treba mi ovo. Imaš žicu, oko žice je spužva i onda to žene stavljaju u glavu da im kosa bude frčkava. Imate to? - mašući rukama objašnjavam prodavačivama što mi treba.
Ove umiru od smiha kako sam ja to objasnio i pokazuju mi di je to. Meni nije do smiha i to sam objasnio najnormalnije. Što hihoću koji .....? E, vidi ovo za masirati tabane. To ću joj kupiti. I dajte mi ovo zamotajte.
Onda trk u Getro. Znam da tamo ima i zlarana i satarna.
Dolazim do zlatarne i kažem da mi treba nešto za 10 godina braka , a ova me gleda i pita - što si se ženio sa 10?
Bla, bla, bla - dobro, gužva je, pogledati ću još satove pa ću se vratiti.
- Dobra večer. Da ti imaš 10-godišnjicu braka kakav sat bi htjela dobiti? - pitam prodavačicu.
- bla, bla , bla . Nešto ovako?
- Ne! nešto ovako!!!! - prejebeni sat od one Laure.B.
- sad još moram pogledati zlato.
Opet kod tete zlatarke. Pokazuje mi ovo i ono , ali sam za zapeo za onaj sat. I onda mi pokaže genijalnu zlatnu narukvicu. Hm. sad i sat i narukvica. Ma wtf. Jednom je 10 godišnjica. Uzeti ću i jedno i drugo.
Stižem doma i dajem joj onaj masažer za noge. I već se opravdavam da i ona zna da ja neznam birati poklone i da je to po meni poklon prva liga. Ono, koristan je.
Njena sestra gleda taj poklon pa gleda mene i kaže njoj da je to ipak nekakv poklon. U očima i glasu im se vidi da su razočarane.
E sad 10 godina braka napravi svoje i Demjanica osjeća da ja imam još nešto. Ja glumim nevinašce i kao žao mi je i sve to. Ma jedna super atmosfera u kojoj se napetost i razočaranost reže nožem.
Sjedamo u auto i krećemo na večeru. Ja vadim poklone bla, bla, bla, .
Ljubavi moja. Znala sam ja da ti nešto skrivaš. Cmoh cmah , ah oh jea.
Super je sat, ali sam ja vidila neki drugi. Ga mogu zamijeniti?.
Ma može , ljubice, sve može. Sve.
Večerica, vrhunsko vino, šetnja gornjim gradom kao nekad.
Nježni pogledi, poljupci, stisak guze.
Za slijedećih 10.
Da nisam zaboravio, ne bi ispalo ovako dobro.
Volim te bebo. Hvala ti na tebi.
Post je objavljen 14.04.2006. u 10:23 sati.