Marketing
My črčkarije
Kad mene puhne da pišem post, ja moram pisati post. I to je to.
Sve je ispalo kako sam se i nadala. Prvu polovicu prvog dana praznika sam provela crtajući. Yeeeeei.
Već sam se prepala da se više nikad ne ću uhvatit olovke kak sam krenula s štrajkanjem ...
A i zbilja kad imate galeriju malo ono potiće da se i potrudite ... mislim gadi mi se kad crtam samo da bih to pokazivala, ali očeš nećeš događa se ... zato bi sad sve kaj sam nacrtala trebala spaliti. Ali ne ću. Ćak sam krenula podrapati jednu, ali sam odustala.
Ne mogu ja to. Previše uživam u hvalisanju naokolo.
Danas svatko ima blog, svatko ima mišljenje, svatko može objavljivati što hoće. I to potpuno poštujem.
Ali nerviraju me horde samoproglašenih kvaziumjetnika. Ima stvari kojima se ne možeš sam proglasiti. Možeš se proglasiti carem, manijakom, dosadnjakovićem, mahovinom na grani ako hoćeš, ali umjetnikom ... to je zbilja iritantno.
Takva titula mora proizlaziti iz radova ...
zapravo zavidim piplovima koji su u stanju crtati stvai poput ovoga. Kladim se da oni imaju totalno cool doživljaj svjeta, a ne površan ko moj ...
ali ono, samo jer stinkam u nečem ne znaći da ću to prestati radit. A to znaći da vjerojatno ne ću prestat pisat duge postove kolko god oni bili dosadni. Iz jednog jedinog razloga. Uživam pišući ih i to je to. Zapravo mi je žao što više ne pišem. Mislim ništa osim postova i žbrljotina pod dosadnim satovima. Koja sam ja ljenčina ...
Danas sam vas odlučila ubiti hrpom svojih crteža. Ali je štos što se nikom ne će da komentirati ih sve. I ona će neki sigurno biti zasjenjeni.
Pa ne ću. Stavit ću samo jedan. Svaki dan ću stavljat po jedan dok ih ne ponestane. Onda ću živjet u miru Božjem, amen.
I skužila sam kaj mi je jedan od glavnih uzroka kroničnih disproporcija. Anime stil i tanki vratići. I čim je vrat tanak, tjelo sipadne manje a glava prevelika. Sad to pokušavam iskombinirati da sve liči na nešt.
I magical girl animei trebaju nabavit bolje dijaloge.
Jučer dok sam prekopavala kazete pokušavajući naći praznog mjesta da snimim nešt. O Bože, čega ja nemam po tim kazetama?
Našla sam zadnju epizodu SM-a. Omg. Like, krepala sam od smjeha kakve idiotarije govore ... opće ne može čovjek vjerovat da je to prije zvućalo smisleno ... ccc ...
Nažalsot ništa od One piece-a ... ali bude valjda od drugih coool stvari. Nadam se Inuyashi ... he he, ko kad je jedan dan došo neki lik u školu s Sesshomaru majcom! mi krepale.
I uglavnom, skužidoh da se previše ravnam po sebi kad crtam. Pa sam odlućila malo crtati stavarne ljude. Mislim, one koje poznam.
Svakako je .. zanimljivo. Naravno, to još e ču stavljat jer nije ni jedna dobršena, ali bit će dobro kad bude gotovo.
Vjerojatno ćete prijmetiti da se motivi i krojevi ponavljaju, ali nisam ja kriva kaj nemam mašte ...
uglavnom, to bi bilo to.
Evo ga za početak, nešto s sata hrvatskog :)
Post je objavljen 13.04.2006. u 12:58 sati.