Marketing
The END!
Malo kasno palim-znam, al ljudi! Gotova je škola! Bar sljedećih 10 dana! Jučer mi je bio prejeben dan! Ujutro sam bio u školi, iako nas je bilo 15-20 od 29. Niksa je bio na matiši na ispravku i došo ispravljat mjerenja. On je jedini koj je onako svraćao u školu. Ostali su pili na igralištu i tako. Profa iz hrvatskog nas je pustila dva sata ranije doma, pa sam mislio otić malo u Mrzlu. No, na putu prema Mrzloj sam vidio Boticu i Peru kako piju u parkiću pa sam im se malo pridružio. Kasnije je došo Niksa, pa smo uskoro otišli. Išli smo se u Kršnjavi popišat, i niko nije ni skužio da nismo od tamo. Pero je pišao u ženskom wc-u! 
I neka klinka mu je doletila:
-Zakaj ti tu pišaš?
-Zato kaj sam cura!
i ode! !! Niksa i ja smo zato našli muški wc i Niksa je popišao sve samo ne tamo di treba! Sve, ali baš sve je curilo na sve moguće strane! Niksa-
Nakon toga sam došao doma vidjet kaj se radi. Nije bilo niš pametno, pa sam se najeo, malo odmorio i sa Ivom na kavu. Nismo se jebeno puno vidli i baš mi je drago kaj smo se vidli 
! Bili smo u Harmici, a di drugdje, i opet smo uspjeli otjerat ljude sa fotelje! Da znam, najbolji smo!
Nakon Harmice, sam morao na futbal na Kušlanovu. Iva me fino zbrukala u tramvaju (
) tako što je počela pjevat "Povedi me kroz plave oblake..." i onda je lik do nas reko: "Vidim da se sluša Žak..." mi onak u lom, pa smo onda sa tim likovima pričali viceve o Žaku. HAHA! Iva je izašla tam kod sebe, a ja sam nastavio i dok je izlazio jedan od te dvojice ovaj koj je ostao je reko ovom drugom pozdravi Žaka a cijeli tramvaj ga onak pogleda a mi se počnemo trgat od smjeha! 
Uglavnom, došao sam na Kušlanovu na onu umjetnu travu, al tam je sve bilo puno ekipe (cigića) i nismo mogli doć na red pa smo otišli gore kod Alena na kvart na igrališite. Gore je bilo svjetski. Malo smo se "zagrijavali" a onda sam se otišo odmorit od "zagrijavanja", pa sam pričao sa Hugom (skejterom) i likovima od gore. Upoznao sam Nušu, točnije ona je meni rekla: "Ja tebe znam" i tako... Btw, pozdraf cjeloj ekipi!
Navečer sam imao situaciju. Situaciju u kojoj sam skoro ostao bez skejta!
Idem ja tamo kod Mioca i na raskrižju vidim neku ekipicu, onak diagonalno od mene i jedan lik iza mene. Pređem cestu stanem na skejt i počnem se gurat. I dosta se ja guram i bacim oko iza sebe a ono dvojica trče zamnom. Ja se počnem brže gurat al su me stigli (jebem ti male kotačiće!). Kak su me stigli, ovaj jedan mi je uzeo skejt. I sad ja pitam:
-Kaj je???! Kaj očeš???! Kaj me lovite???!
-Kako kaj???! Kaj ti bježiš???!
-Kaj očeš???????!!!
-(samo me gledao) Pare!
-(vadim 13 kn kaj sam namjenio za Walter i dajem mu ih) Evo ti! Daj mi skejt!
-Nedam!
-Daj!!
-Nedam! Gubi se odavde! (polako dolazi ostatak ekipe)
odlazim do Nazorove i vučem Andreu i Valenitnu od tam. Čujem kako bacaju skejt i kako se lomi neko staklo. Idemo kod ambulante, a ovi za nama, tj. samo jedan i to sa skejtom. Viče mi da stanem. Ja ga pričekam, on dotrči do mene.
-Eo ti skejt. Sori.
-Hvala...
-Jesi dobro? Jer te udario ko?
-Ne nije, hvala na skejtu.
-Nema beda, aj čuvaj se.
-(rukujemo se) Bok.
i to je bio početak moje večeri. Onda je došo Alen pa smo se tamo malo šetali, al smo išli nekako prema Kvatriću, al onim uličicama paralelnim sa Maksimirskom. Sjeli smo tamo kod neke pošte, šta ti ja znam. I tam smo pričali i smijali se Pitagori 2000. 
I tak. Onda smo Alen i ja otišli do kružnog, a cure doma. Ja po Vočarskoj-Babonićevoj kući a Alen dolje na Kvatrić.
Evo kako sam imao aktivan dan jučer...
Post je objavljen 13.04.2006. u 13:03 sati.