ustala sam bez sata. alarm je umjesto na mobitelu odsvirao u mojoj glavi. čini se ko da mu je moja mama radila softver, u njega je ubacila i zrno predbacivanja, onak čisto sportski.
dan je truo. neće takav ostati, druženje slijedi. nadajmo se da alarmić i prilikom toga neće osjetit potrebu da bode.
jako bih voljela da se uskladim sa stvarnošću. osjećam se ko onomad kad sam imala 3 il 4 godine i od mame tražila da mi pri povratku s posla kupi čarobni štapić. mama se vratila, rekla da je pretražila sve dućane al da ga nije bilo. ja sam bila razočarana, već sam imala listu stvari što ću kome stvorit. no to je ispričivo, imala sam 3 il 4.
sad više nemam tolko pa ne znam dal je ispričivo. kažu mi da nije.
Post je objavljen 13.04.2006. u 08:43 sati.