Pregled posta

Song to say goodby

Ah, valjda je i meni vrijeme da napišem post. Dojadio mi prošli.
I krive interpretacije slike. Dakle prvo i osnovno, slika je stara. Danas ne nosim skoro ništa od te odjeće, a i nije tak razbacana.Danas ni nemam tolko odjeće, zaboga! A i ono, čovijek s vremenom popusti pred lagodatima života kad koristiš ormar. Ili spava na hrpi stare odjeće, ali to baš i nije ugodno jer ona ima tendenciju neugodno žuljati. Uostalom ko što rekoh to je metafora ljudi. Metafora.

Uglavnom da. Imam novu sličku u boxu. Baš mi se sviđa. To sam tek poslje skužila, ali zapazite da Kia ima sličnu. Mislim nije slika slična, samo je ono sličnih dimenzija i ima sličnu funkciju. Yeah, moja me definitivno dobro opisuje. Sentimentala budala. Uvijek bila, uvijek bit ću.

Znate kaj sam probala? Ne, nemate pojma. Moja stara je bila zlato i sjetila se kupiti mi 99% čokoladu. I znate što? U onom upozorenju da preporučuju uzimanje malih komada ne lažu. Ja sam se zaribala. Uzela sam četvrtinu kockice. Jezik mi je bio utrnut idućih pola sata.
To nije gorko. To je gorko.To kad hoćete nekom napakostit kupite kao fensi 99% čokoladu, a ona mu skurite jezik i osjetilo okusa opčenito.
Kad smo več kod toga... odgovarala sam kemiju danas. Dobila 5. Kad ono... moja profesija zahtjeva izvjesno znanje o kiselinama i njihovoj primjeni ... khm da ...

Imala sam i izlaganje iz fizike. Istosmjerni generator. Ostatku grupe turnem u ruke papire koje moraju naštrebat napamet, a ja naučim kak to funkcionira. Oni odblebetaju svoje i onda ja objasnim. Weeee. Iako znala sam. Gadovi bi osporili Krležu. Sam im Ja kriva kaj se generatori djele prema načinu uzbude? ccc ... iako sam si doduše izgrizla usnicu da se ne počnem smijat ko manijak pred pločom, al to je samo zato jer su se dečki prvi počeli smijati.

Izbori su totalno bezveze. To svi znamo. No kad je to bilo ... nedjelja. E ja sam umrla od smjeha gledajući dnevnik.
Kao kod nas u Gorici je pobjedila lista čbrlj-zbrlj a druga je lista na kojoj je HDZ, ali je HDZ pojedinačno osvojio najviše glasova.
I sad oni kao izravno s onim freakom iz HDZ-a pričaju i kažu, kao i kaj čete sad bla bla bla. I odgovori on, molim vas ljepo, mi smo dobili izbore, nemojte govoriti da nismo, ili nešt u tom stilu. Voditelj ponovi da se glasalo za liste i da HDZ nije pobjedio. Ovaj ponovo, ne ne ne, jedini pobjednik je HDZ. I tak staaaalno. Onak, mene je to full podsjetilo na mlađeg bratića koji se prije svaki put kad ste mu rekli da je mali počeo derati : " Niiiiiiiiiisam ja mali! nisam ! nisam ! nisaaaaaaaaaaaaam!" ... ozbiljnih li političara. Čudo da se nije rasplako XD

Prošli sam tjedan skužila da na novoj puštaju Senfielda. Ono, mgz, zašt meni nije niko reko ????
To je bila jedna od onih serija koje sam prije dosta godina uporno gledala i crkavala od mjeha iako ih zapravo nisam opče kužila.
I sad mi je ono... potpuni gušt gledati ga. A i volim humoristične serije. Bar one bolje. Tih pola sata ne moraš razmišljati o apsolutno ničemu i samo se smijati. Mislim da je potrebno priljuštiti si tu i tamo tako nešto. A volim i reklame. I to je najžalsonije. Ostajem dulje budna da bi gledala reklame poslje serije. Al one za boje za kosu su tako cool. I imaju dobru glazbu. I pouzdano sprečavaju svaki oblik razmišljanja. A to je ono ... jako dobrodošlo.
Sanjala sam wow prekjučer. Trebali bi staviti više nosoroga u igru.
Lain se bacila na skidanje animea s neta. Weee heee. Da iskoristim njene rijeći, gledat ću ih dok mi oči ne prokrvare. A onda ću uzet maramicu i gledati još malo. Postoji šansa da skine One piece. Like, to bi bilo ... waaaaaaaaaaaaaaaaau. Savršeno.

Ćini se da baš svi moraju pričat o standardu ljepote. Ja već jesam, ali nešt mi je drugo palo na pamet.
Kao prvo svi kažu da ljepota dolazi iznutra ( pod svi mislim *ružni*) . E pa eeeeeeeeek. krivo.
Dolazi izvana. ^^ Ljepota je u oku promatraća, ne? Znaći da ljepota u tebe dolazi iz ljepote koju vidiš oko sebe,koju vidiš u drugima.
I skužila sam da si namjerno tražim mane na faci poput da mi je nos 2 nm više naljevo ^^ , kako bi to mogla ljudima nabijat na nos i od sebe radit žrtvu. Ja imam kroničan žrtva kompleks. Stalno pokušavam sve radit da bi izazvala sažaljenje. Moram prestati.
Ali morate razmumjeti da ni meni nije lako ... izgubiti majku u tako ranoj dobi ...
I da. Sve više muških liči na ženske. To je bolesno. Mislim ono, ili ja to samo imaginiram. Ali trendovi se doista pomiču u tom smjeru ...
I da, nešto što sam mislila odgovoriti odavno za *kosice* . Afkors da se ja ne razumijem u modu. Jer moda je za one koji su preslabi da stvore vlastite kriterije. Zato je Mišak tolko cool. Oni zalisci mu apsolutno ogavno stoje. Al njemu ne smeta. A mogao bi biti sasvim pristao mladić ... schmrtz. Ali opet, takvih pristalih mladića imaš kolko hoćeš. Na bacanje. Možeš radit paštetu od njih. A kolko ima ljudi koji mogu posve glupo izgledat i svejedno biti cool ?

Ja i moj jezik, o bože ... zar ja zbilja sve moram izbrbljati??? Onak, sve je zakon super i onda te neko nešt pita, i umjesto da komotno slažeš ili im odbrusiš ili nešt , ti se ko i obično zbuniš i to onak ... potpuno i apsolutno da više ne znaš ni kak se zoveš i počneš nešt mrmljat, i crvenit se ... onak ... wtf mi je to u životu trebalo ???? Sad će još postavljat glupava pitanja, a kaj da im velim ... znate ono, zapravo to vam je krajnje nedefinirano pitanje na koje ni ja ne znam odgovor. A bogami ne želim biti društveno stigmatizirana. Mislim ono, neki bi na to gledali pozivivno, ali to je zapravo krajnje negativno. Jer znate ono čim imate dečka, odmah se nemate pravo na ništa žalit i svjet je kakti savršen. Like ... zašto svi moraju biti tolko opsjednuti? A ono, društvo uvijek ima utjecaja na pojedinca i onda me oni natjeraju da radim glupe stvari. Tako je, sve su ONI krivi ^^ Ali i rezistanje mi ide dobro zapravo. Samo ih ne smijem gledati u oči. :)

Zapravo je zabavno gledati ljude u oči. Posebno profesore. Prvo sam se odmah povlačila jer je jeziv zapravo feeling kad te neko tak gleda, ono... mislim ako su to ljudi s kojima nikad ne pričaš, tj komuniciraš. Ako su ti svakodnevni ljudi onda je ok.
Ali svejedno, s malo prakse ću moč plašit ljude naokolo. Mislim sve je u glavi. Čim pričaš s nekim ko se osjeća inferioran on odmah skreće pogled. A to tebe ohrabruje da mu upornije piljiš u oći i čitaš svaki i najmanji znak nesigurnosti i straha. I hraniš se njima ... ha ha ha.
A to mogu na fizici jer sam u grupi di svi imaju pljuga ocjene iz fizike pa ja komandiram. I neizmerno uživam u svakoj sekudni toga.
Zbilja se zabavno derat na podređene, znate? Misle ljudi da je to okrutno. Mislim i ja to kad to neko radi meni. Ali iz druge perspektive, moraš ih natjerat da rade i da rade dobro. Da očvrsnu malo zaboga ... nekad imam feelnig da će se rasplakat ako kažem nešt krivo ...
A ja se nikad ne derem pa je ok. No dobro, samo kad mi sve izmakne kontroli, onda se događaju ekscesi poput manijakalnog iživljavanja na tipu koji je donesao krivu krpu ili nešt. Ali to je iznimno rjetko. Samo pod pritiskom. Ja sam ko porculan.
Ne podnosim pritisak i prečesto pucam pod njim. Zapravo ne bih imala ništa protiv škole da nema svih tih pritisaka.
To me može totalno izluditi. Meni je želudac bio dva dana u grču prije izlaganja iz fizike. Naravno, na kraju sam bila ok kad je trebalo sve to i izvest jer imam puno povjerenje u svoje retoričke sposobnosti, ali opet. Kaj ću ja za maturu ? Ja ću umrijet ... moram uzimat što više referata da se rješim toga. Mislim da, trebala bih. I bih u nekom savršenom svjetu. Ali svi znaju da se ja nikad za ništa ne javljam.
Čak niit kad rješim zadatak iz informatike kad se moraš javit da ti ga pregleda i dobiješ 5. Ja čekam da sama dođe i onda nikad ne dobijem ocjenu iako uvijek rješim zadatak. Jer ono... nije fer. Zašto bi ja trebala privlačiti pozornost na sebe ?
I kolko god jedna polovica mene apsolutno obožava kad ju svi gledaju i pričaju o njoj, druga polovica samo žali biti nevidljiva i u miru živjet svoj život sa svojom ekipom i ljudima koji ju kuže. Ja sam potpuni kontrast. Istovremeno vjerujem u to da sam savršenstvo i da sam promašaj. Onak ... ubija to čovjeka, malo po malo ...

No da. Nije previše bitno. Danas dođem doma iz škole. Opet sam izgubila ključeve. Po 4 put u 3 dana.
I sad kaj da radim ... i odlučidoh dok čekam da se starci vrate čitat lektiru. A oni crijepovi koji su bili jedina suha površina su bili nekako skloni prevrtanju pa sam nakon kraćeg premišljanja odlućila ići čitati na krov garaže. Koja zaparvo i nije prava garaža. Drvena konstrukcija koja se sastoji od krova i 4 stupa ispod koje držite aute. Ali je jako praktična za sunčanje kao što sam već bila napomenula. I čitanje. Ali treba se moči popesti tako da sa sa sobom poneseš knjigu i mobitel i da se ne zamažeš jer si u "finoj" odjeći tj. onoj bez nekih znatnijih poderotina.
Like i totalno sam ponosna kako sam se u 2 tečna poteza popela onako ... perfeeeect. Nažalsot ta konstrukcija mislim da baš i ne bi mogla podnjeti neke plesove slavlja pa sam se morala zadovoljiti s hvaljenjem Joubertu. Nekako čudno naginjem prema francuzima.
I mobitel mi je francuz, i imaginarni prijatelj jedne moje prijateljice s kojim se družim je francuz ... strašno nešto! Khm, zaparvo, kaj francuzi uopče rade osim jedu puževe? Hmmm ...

I da. Kia je bila vrijedna i otvorila nam devinantart , adresu, galeriju , što već ... uglavnom, evo link pa škicnite tu i tamo ... link .
I ja sam posve prolupala. Šečući Elfwoodom nađem ovu sliku. I onda kad skužim na koga me podsječa krepam od smjeha. Skoro doslovno.

I da, skoro sam zaboravila. Višnjica je procvjetala. Ahhh ... tako sam ponosna ^^
Da ne bi bilo pitanja čemu naslov. Več dugo želim tako nazvati post i to je to.

Post je objavljen 12.04.2006. u 23:36 sati.