Marketing
Nisam namjerno.....
Vjerujem da nam se svima desilo da u naletu posla popusti koncentracija i napravimo najblaže rečeno sranje. Kad radimo na računalu, iskakanje kojekakvih prozorčića zna biti frustrirajuće.Još ako klikamo po inerciji, zna se desiti da nestanu itekako važne stranice. Ponekad se umjesto slika u dokumentima pojave crveni x-ići. Jeste li to ikada doživjeli?
Oni stariji s više godina znaju se smrznuti čim im iskoči mali sivi kvadratić! Jedna grupa klika “YES” jer se onda kvadratić izgubi, a oni koji su se bar jednom opekli pročitaju što piše prije klikanja. Početnici začas naprave zbrku među ikonama na “Desktopu”. Iskusni znaju da spas za takve i slične probleme je dugme “restart” ili kombinacija tipki “Ctrl+Alt+Delete”. No ima sitnih, malih začkoljica koje se ne mogu riješiti restartanjem. 
Jedna takva desila se mojoj “prijateljici”. Bio je uobičajni dan. Grijala me pričica koju sam pročitao sa jednog od blogova razasutih netom 
. Koliko životnih priča nam se nudi svaki dan?! No meni se važnijim čini; uspijemo li mi, bar s vremena na vrijeme, biti nekom podstrek za pisanje ? Kod mene je to bar jasno; tko i što pokreće “moja “ slova 
! Elem, radim uobičajne poslove... mislim na nju 
! Kad zazvoni telefon.
.-Daj pomozi – čujem njen glas sa druge strane. Zvučala je kao da je pronašla košnicu s pčelama a ona bi do meda. Pokušavam ju smiriti.-Što se desilo, daj uspori malo- kažem joj trudeći se da mi glas ostane miran.
-Ma ne ide, ne znam šta se desilo, evo... ništa- tenzija u njenom glasu raste. –Ček, ček,ko kuda ne ide- sad mi već glas poprima blago šumeći oblik. – Ne mogu je maknuti sa strane,ne ide nikud- malo odmaknem slušalicu jer je u njenom glasu bilo decibela ko u avionu prije uzletanja. Strpljenje me polako napušta.Dignem svoj glas da ju nadjačam. –Tko ne ide sa strane i zašto-upitam je. Konačno stiže odgovor.
-Sjebala sam alatnu traku, nešto sam stisla i sad mi je s desne strane ekrana- čujem i dalje bespomoćan njen glas. -Hahahahhahaha- odvalim se smijati.-Ti to meni zaozbiljno- upitam je. –Da, što da radim- nastavlja ona očekujući da je spasim nastale situacije.-OK- vidim ja odneo vrag šalu:- Daj lijevi klik na miša...drži pritisnuto... i prevuci traku dolje...Jesi li?-pitam je. S druge strane začuh olakšanje.
-Hehehehehehe- ne mogu doći k sebi da je to bio problem.-Jel,što se ti toliko cerekaš- upita me ona, a odlučnost njenog glasa tjera me odmah da odgovorim, bez razmišljanja. –Heheheheh- i dalje se ne mogu suzdržati iako znam da moram dati jako smislen odogovor. –Paaaa, mogla si mi jednostavno reći da me želiš čuti, nisi morala praviti čuda, hahahhaha-opet se ja ne mogu suzdržati od smijeha. Tišnjak s druge strane. –Samo ti mene i drugi put nazovi kad imaš problema-izvalim pobjedonosno i zaželim joj ugodan nastavak dana.
Za petnaestak minuta stiže mail: NISAM NAMJERNO SJEBALA ALTNU TRAKUUUUUUUU!!!!
Hehehehehe, ne pušta me ni dan danas smijeh, kad se sjetim toga. I kao da je vidim, kako klika i kako joj se okice ukrupnjuju...kako blago pizdi...kako joj obrazi titraju.Ugodna slika,budi mi sjećanja na nas!
I znam što će komentirati! Sigurno će napisati da me više nikad neće zamoliti za pomoć , kad joj zatreba. No, baš sam zato i napisao ovu štoriju...JER ŽELIM DA ME NAZOVE, PA MAKAR JOJ U TASTATURU UPAO I SLON, heheheheheheheh
Post je objavljen 12.04.2006. u 10:48 sati.