nakon dugo vremena jutros sam dosla do zakljucka da ,kakav takav, imam nekakav ljubavni zivot..napokon..
u mojoj glavi toliko toga da ne znam odakle bih pocela..a jos je i jutro a ja sam ujutro rincoglionita
(ili po nasem u k.sam..) kao nitko..
..jutros nije padala kisa...dok sam izlazila iz njegovog stana..jel to nekakav znak?..cak je bilo ugodno...osvjezavajuce...smireno..bas onako kako se osjecam...shvatio je..nisam morala nista objasnjavati...senza tante parole...bas u njegovom stilu..dao mi je ono sto sam trebala nocas..malo ljubavi...njeznosti...makar savrseno odglumljene...
...a onaj daleki vijecni buducibivsi vratio se na terru fermu...pise,zove,govori ono cemu se prije godinu dvije nitko ne bi moga nadat...a mene zivot opet udaljava od njega...na kraju krajeva sta je nama udaljenost?karika koja nas pokusava razdvojit...a ne uspijeva..mozda nam je udaljnost i posluzila..da nam pokaze da nas nesto puno jace veze....
...i onda ironija mog zivota zeli da upoznam tipa koji je poput njegovog brata blizanca...mi fa senso..pomisao da budem s nekim tko mu tako neopisivo slici a nije on..mi fa veramente impressione..skoro pa je morbidno...i zove se luca(od svih imena..) i kladila bih se da je lav..
..to be continue...
idem prebacit robu iz jedne putne torbe u drugu:)))
Post je objavljen 12.04.2006. u 07:54 sati.