Recite mi ljudi, dali vam se ikad dogodio onaj bum fenomenalnog osječaja zadovoljstva i iščeznuo u roku od pol sata. Onako ko neka droga, ma šta ti ja znam... Uglavnom, danas sam ful sretno djete! Stari je išo na informacije i bio sam tako u kurcu. Mislio sam si-sad je kraj! 8 jedinica, ja sam mrtav čovjek!! Uglavnom, nije bilo informacija i ja sam najsretniji čovjek na svijetu! Iva mi je rekla da imam viška sreće, što je sad u ovom slučaju i istina. Ali inače i nije baš. Na stranu to što sam zdrav (kuc kuc u drvo) i da imam prekrasnu curu koju volim i koja mene voli, inače fakat nemam sreće. Rjetko kad mi baš ide onako sve od ruke, a i kad imam te blještave trenutke-kratko traju. Znate ono, sve što je lijepo kratko traje. Eh, tako i meni. I tako sam ja sad jako jako sretno biće, i neznam kaj bi više reko. Jučer sam bio sa Valentinom vani i sutra opet idem. Baš se veselim trenutku kad ću ugledat njene prekrasne zelene oči i veselim se njenom prekrasnom osmjehu. Trenutno je to jedino što mi treba. Isto tako se veselim Ivi. Baš smo Iva i ja pričali danas. Zaključio sam da je ljubav prema Valentini i Ivi totalno drugačija. Obje ih jako volim, i užasno mi je stalo do njih! Valentinu volim onako kao svoju curu, kao osobu i sve to. Čini me jako jako sretnim, dok Ivu volim na neki drugi način. Ona mi je najbolja frendica. Nikad u životu još nisam imao takvu osobu. Pod takvu osobu naravno mislim na tako dobru prijateljicu. Uvijek sam imao Filipa, bez kojeg bi bio izgubljeno, umišljeno džubre i Marka koj me "čuva" preko ljeta da ne napravim neko sranje. Ja sam sklon radit pizdarije. To je vjerojatno rezultat moje brzopletosti. Kolko god ja bio spor, zbunjen i sve to izvana, u mozgu mi misli lete brzinom svjetlosti i često mi se zna dogodit dok pričam sa dragom mi osobom da zaboravim što sam htjeo reć u tom silnom naletu misli. To mi je baš sranje! Al jebeš, takav sam kakav sam. Što se tiče prijatelja, kad sam krenuo u srednju školu nastala su nova prijateljstva. To je sasvim normalno, osim ako nisi neki nedruštveni luzer. Osobno, za sebe mislim da sam jako društvena osoba (na engleskom bi to bilo: easy-going person). Vrlo se lako uklapam u skoro sva društva i to je valjda glavni razlog velikog broja prijatelja i to različitih "vrsta" ljudi. No da, srednja škola, prijatelji, tu sam stao. Petar i Nikola. Skoro svi u razredu su dobri ljudi, al nekako sam se sa tom dvojicom najbolje pronašao. Neki bi to nazvali "funkcioniranje na istoj valnoj", a ja bi to nazvao jednostavno pravim prijateljstvom. Znamo se već skoro dve godine, a ponekad imam osječaj ko da se znamo 1000 godina! Sa Petrom sam si bolji nego sa Nikolom najvjerojatnije zato što smo u prvom razredu skoro cijelu godinu sjedili skupa, pa smo se bolje upoznali, no nebi mogo bez Nikole isto ko i bez Petra. To su neki, nazovimo ih najbitniji ljudi u mom životu-trenutno. I tako, dosta često razmišljam i sve više shvaćam da bi stvarno bio izgubljen bez njih. Bez bilo kog od njih. Oni me nekako drže svi na nekoj normalnoj razini. Spremni su pomoć, uvijek možeš popričat sa njima o svemu. What's the point of having best friends if you can't talk with them? (about all sorts of things)???! Eh da, uz sve te mega-važne prijatelje, muzika igra ogromnu ulogu u mom životu. To je jednostavno stvar bez koje nemogu. Isto kako neku ljudi nemogu započet dan bez šalice kave, tako ja dan nemogu započet bez pjesme, to mi je opsesija, moja droga! Mislim da bi dosta bilo filozofiranja za sad. Valetnina šaljem ti veliku pusu, Iva i tebi isto, Filip, Niksa, Pero & Marko fala kaj pazite na mene :))
Post je objavljen 11.04.2006. u 22:12 sati.