Današnji dan mi je počeo full laganini. Čak mi ni kiša nije narušila dobro raspoloženje. Jutarnja kavica, novine…super-opet ja…znači napredujem. Posao sam brzo odradila jutros, ionako sam sve sa šefom dogovorila još jučer, značajnijih odmaka od zacrtanih planova nije bilo. I onda popodne, javi mi se frendica sa viješću da mi se zavrtjelo u glavi. Ostavio je frajer ovaj vikend. Ok, nije velika stvar, al način na koji ju je ostavio je već drugi par rukava. Frajer malo otišao na vikend kod rodbine u drugi grad, a kad tamo, nazove on moju frendicu kako je upoznao jednu malu, dovodi je sa sobom I neka mu se ova više ne javi jer je s njima gotovo. A prije njegova odlaska, s njima sve ok! Pa da ne povjeruješ. i sad ona plače, ono voli ga do jaja…, a majke ti, kojeg li sranja. Gad ju ne zaslužuje pored sebe. Kažem joj ja da mu lijepo odbrusi, pokaže rodno mjesto, nek mu kresne da ionako nije bog zna šta u krevetu, da voli muškarce koji imaju većeg...ali plakati za njim-no, no darling…žao mi je te male koju dovodi sa sobom, jebemti, šta nju čeka…mala nema pojma u šta ulazi. Mislim, ok, može biti sve u redu, može biti velika ljubav, al ono nekako, ne vjerujem u to. Sve samo neki prekidi oko mene, sve samo neka razilaženja, mimoilaženja…toplo, hladno, toplo, hladno,hladno… zamrznuto…
Post je objavljen 11.04.2006. u 20:44 sati.