Ono što tražim nikada dobiti neću ... i to znam. Možda previše tražim.
Možda uistinu to što želim nisu takve sitnice kako ja mislim da jesu. Zašto neki imaju nešto što žele, a drugi pak ne ?
Zašto ti što to imaju uzimaju to zdravo za gotovo ? Ali znam ... napokon ... da nije bilo suđeno.
Viša sila .. Bog ... kako hoćete ... nije za mene predvidio da dobijem to što želim. I sad kad to napokon znam,
ne znam da li mi je lakše ili teže krenuti dalje sa životom.
Ono što tražim nikada imati neću ... I sve mi se ovo čini uzaludno ... trudim se ne iznevjeriti sebe ..., ali ne mogu ...
ne mogu više ... nestajem ... gubim se ... i što god pokušao uzaludno je ... poput kapljice vode uskoro ću skliznuti sa dlana
nazvanog svijet ... uskoro ...
Ono što tražim nikada okusiti neću ... i to znam ... i što me drži ? Misao ... misao da ću ipak na kraju svega okusiti jednu jedinu
stvar koju želim ... biti će to prva i zadnja stvar na mome popisu.
Eto ... to me drži ... misao da ću napokon ... okusiti tu jednu i jedinu stvar koju mi je Bog dao da okusim .... smrt ...
Post je objavljen 11.04.2006. u 20:05 sati.