Marketing
evo, tipkovnica is in the house
Pišem na novoj tipkovnici i moram priznati da mi i nejde baš, ipak se treba na nju naviknuti. S usb-om je spojena na laptop, a ona na laptopu šteka i dalje. Dobro je to, konačno vam morem komentirati, i morem postove kak spada pisati. Nemam baš vremena, računajući da se niš do sad nisam učila, a s kemije sam v zaostatku negde mjesec dana, a trebam i počitati «U očekivanju Godota». Mislim da bum čitala. Niš mi se neda. Mogla bi spati celi dan. Baš sam, kak bi moja baka rekla, neveljana. Moram jemput neš napisati o svojoj baki. Baka mi je luda. Dok je ona druga baka totalno ne-luda, moglo bi se reći prava ja-volim-ići-u-crkvu-baka.
Je, da ne zaboravim - subota, ludnica, i petak. Lijepo su nas kolega Niki i kolegica Monika prihvatili. Fakat nas se okupilo pun kup, i bilo je jako lepo.. Hvala i Silvie koja nam je dala svoju kuću na raspolaganje.. Lijepo smo se opili.. Bijah jako sretna, jer mi je dečko bil doma.
Uglavnom, bilo je stvarno lepo.. i fino.. hm, one špagete su bile fenomenalne, (silvie, kak ono ide recept?).. :) (evo ovakvog smajlića u znak protesta!)
Morala bi već ići… Idem čitati.. Baš mi se da..
puss
**
Stani pred zrcalo,
pljuni na vlastiti odraz,
ošamari samu sebe
i reci svom andjelu čuvaru
da se gubi, da je potpuno
suvišan.
Zatim se, kao i uvijek,
baci na koljena, i moli
za još jednu šansu -
mora postojati srednji put
izmedju smrti i zivota
sasvim bez radosti.
Tu si zbog nečega.
Ovo bolesno blijedo biće
puno nedorečenih tajni
postoji zato, da javno
prizna svoj pakao.
Tako mora biti.
Post je objavljen 10.04.2006. u 21:25 sati.