Pregled posta

Velika bitka na Tratini

O Bože. Ništa mi drugo ne pada na pamet osim toga. I sad bi ja vama tu kao trebala opisati prošlih tjedan dana, iako jedva stižem razmišljati o tome kaj ću napravit iduće sekunde. Znate ono, rokovi i sve, a sve kaj se vama radi je zavaljuje u *neku* imaginarnu fotelju koju nemate i srče čaj i čita Kamen oproštaja. Več mi je dva tjedna pored kreveta i došla sam do ... 2. strane.
Zaboga, još me nijedna knjiga nije tako mrsko gledala. Kažem vam, mene je te knjige strah. Gleda me gadno skoro ko juha jučer. Iako je to zbog činjenice da mama izvadi kokošju glavu iz nje prilično nemoguće, al svejedno.
So like, od kud da se počne??
Osnovala sam novu organizaciju. Nema još neko ime, ali opčenito cilj nam je širenje zla svjetom. A pod širenje zla se misli ruganje ljudima koji izlaze s imaginarnim prijateljima. I varanje na ispitu iz glazbenog. Ali nikad ne mogu znati dal profesorica ovo čita, pa vam ne ću odavati detalje. Muljaža moram biti izvedena do kraja. No da. Pozdravljam najbolju desnu ruku, Daisy ^^ bez tebe nikada ne bi mogli biti tolko učinkoviti. Niti se toliko smijati.

Ne znam. Nekad mi padnu na pamet takve gluposti, i onda se smijem i smijem dok ne opadnem s stolice. Bože, ovo društvo u mojoj glavi je ludnica. Ne znam. To sam skužila sad neki dan. Volim se okruživati ljudima koji imaju smisla za humor. I to onak, čudan smisao za humor koji baš i nije za svačiji želudac. Dobro je imati spičene prijatelje znate ...
Kaj sam još radila? A da. Znate kako je ljep osjećaj kada vam vaša predraga familija zaboravi reći da odkad imate novo centralno nema tople vode poslje jedanaest ? I kad se baš krenete tuširat oko dva ? Iznenađenje je predivno. Iako zapravo nakon prvog šoka i skore smrti postane baš fora. No zabraovila bih to, da u petak nisam skužila da je to zapravo prilično ljepa usporedba ...
Šok boli ko sam vrag ali poslje se osjećaš nekako bolje. Ne znam. Sve je skupa tolko bizarno da mi se ne da ni pisati.
Uglavnom pitanje je, biste li imali snage raskomadati si dušu i nahraniti njome svinje kad bi se sve svelo na to da nema drugog izlaza?

Volim gledati Pola ure kulture. Onak, totalno je zakon emisija. I sumnjam da sam točno zapamtila, ali radi se o tome da je jedna od najvećih ljudskih zabluda potraga za srečom. Što je zapravo istina. Ionako nikad ne možeš biti posve i apsolutno sretan. Ima trenutaka kad si blizu tome, al kaj ćemo samo za to živjeti a ostatak života biti depreimirani jer nismo sretni? Iako ... danas (Nedjelja) u Jutarnjem je bio članak skoro isti kao prilog u Pola ure. Sad je samo pitanje ko je koga kopirao. Onak. Prisjedne ti. no nema veze. Danas je ionako debilan dan i sva sam dezorjentirana. Onak, samo zujim. Iako sam spavala 13 sati ( digla sam se u 10 ^^ ). To samo ja znam.
Štos je u tome valjda kaj sam bila na misi. Mislim nemam ja ništa protiv misa, imaju čist zgodu glazbu i sve, ali leđa ... o, leđa! mene uhvate takvi grozni bolovi u leđima nakon pola sata stajanja. Tak mi i treba kad se pogrbljeno držim. i onda odšepam van do klupice, i sva oduševljena sjednem i onda dođe Župnik i počne mi kvocat kak mogu pratit misu izvana. Mislim to je kad kapelan drži misu. Uglavnom. Onak, bila bi ja i unutra da imaju dovoljno sjedećih mjesta. I sve zakon super, mislim sadržaj,pjevaju oni pasiju ili kaj već i svi se osjećamo super produhovljeno i onda dođu župske obavjesti. Ne opet. Opet naš najdraži župnik kvoca o tome da imamo 33 mrtvaca a samo 15 krštenja trenutno .. bla bla bla. Ionako je generalno prenapučenost jedan od največih svjetskih problema. Trebali bi uvozit male crnce i krsiti ih, da bi on bio sretan. He he.

Ste gledali Nedjeljom u 2? Bila je neka žesnka iz "Baba". Sviđa mi se ta udruga ili kaj več.
Čisto simpa razmišljaju. Iako mi je zapelo za uho nešt o današnjem kultu ljepote. to je reko voditelj da se razumijemo ... kao da su današnji standard nametnuli dizajneri koji štuju "dječačku" figuru. wft? Jel ko mene štuje ko ikonu ljepote ? Nope. Onda don't srach ...
Uostalom, razmišljam da si demontiram sva živa ogledala. Naravno to je nemoguće jer su prilično čvrsto prikeljena, al svejedno.
Prilično je nezdravo ovako. Iako sam skužila kaj mi u zadnje vrijeme fali u životu. Ove smo zime *i to usred zime* mjenjali ulazna vrata.
Eto kaj mi fali. Stara vrata. I sad vama ništa nije jasno. Naravno da vam nije jasno kad ne znate ništa o mojim ulaznim vratima i igrama svjetlosti. Ulgavnom, prošla su bila staklena, a ova su plastična. I kad bi se u ulaznom hodniku ugasila svjetla a u sobi iza upalila, sasvim je normalno da je nastajala crno bjela silueta na njima kad biste im hodali ususret. I to kakva. Sad ću se plakat.
Ulavnom, da. Znate kaj sam još uspjela izvest ? Da mi se ne vide zjenice. Samo siva točka. Totalno cool. Zakaj ne mogu tak stalno izgledat ? mislim zapravo ko da me briga. samo moram pazit da mi kak izgledam nepostane opsesija i sve je uredu.
Ok. Još jedna stvar prije nego zatvorim tu temu. Može može ? mogu vas još malo cmrljit svojim kompleksima ?
Ma kaj vas pitam, moj je blog. I jednako bih ga voljeda i da ga niko živ ne posjećuje. Što ću ovim postom vjerojatno uspjet izvest, al ok je.
Našla sam na starinom USB-u stare fotke. Dovraga. Kako sam neka imala ravan nos. Predivno ... mgz. Koji mi je vrag onda bio da vjerujem da imam koma nos pitam vas ja ? Bože mili, od 11. godine duplo je povećao svoj volumen. Dobro pretjerujem ali ipak.
I općenito izgledadoh tak slatko ... onak ... bljeda koža, sva košćata ... no da zapravo to je još isto, samo kaj mi je sad faca konstantno prekrivena krastama zbog nedostatka živaca ^^ Ok, to bi valjda bilo sve.

A sad. Jučer. Jučer je bio tako prokleto dobar dan. Ono, dignem se u 10 i odem prošetat Cukija. Fino se natrčim s njim, napričam i sve.
Zapravo upalo mi je nešt u oko. Osim mušica. Znate koje bih ja ljude bacila u najdublji krug pakla? Bacače smeča.
Onog glomaznog otpada. Kad ga bacaju u razno razne jarkove pored poljskih puteva. Koje ljudsko smeče neodgojeno moraš biti da nešto tolko ogavno napraviš, ne mogu zamisliti. Mislim ja ne bi mogla spavati da tak nešt užasno napravim.
Kao prvo, to je stravično ružno za vidjeti. Kao drugo, onečišćuje obližnje vode. Kao treće, kolke samo živoptinje žive po tim jarcima ... e zbilja, rasporila bi ih i utrobu im napunila tim njihovim šugavim smečem.
A i živim pored prilično prometne ceste i stalno pred kučom nalazim podosta smeča za koje pouzdano znam da nismo mi bacili. Pa ko je onda? Ljudi iz auta. To je nešto skoro pa gore. Kako zaboga možeš baciti nešto iz auta u vožnji ????? Ne samo da onečišćuješ, nego bacaš u tuđe dvorište.
Mislim onak. Nije da se ja sad pravim nekim svecem, bacam i ja žvake pod klupu na satovima pod kojima možeš zbog toga stradat, a ne možeš do smeča, ali opet, tim bi ljudima zbilja zavrnula vratem. Zapravo mi nije tolko do toga kaj ja to onda moram skupljat, nego do toga da su ti ljudi vjerojatno takvi uvijek. Posve bezobzirni. I zbog toga mi se apsolutno gade.

I vratim se ja doma i stara odmah ima zadatak. Odnjeti odrezane grane s voćki i trsova otraga na dvorište. Nema problema.
Ahhh ... good old times. Znate kaj sam naučila? Što dulji štap imate vjerojatnije je da ćete sami sebi iskopati oko suprutno uvriježenom mišljenu da dulji štap donosi pobjedu. I koliko vas je imalo prigodu plesati na vlastitoj lomači ? He he, krivi izraz. Bolje ... osobnoj.
Konstruirana je ogromna hrpa šibja koja će za par tjedana spektakularno gorjeti, a ja kakva sam nisam mogla odoljeti da se ne popnem i skoro ju razorim. Al živa sam. I još nešto. Loša je ideja skakati preko ograda sa šiljcima jer je velika vjerojatnost da ćete se priklati.
Bože kolko ja volim svoje dvorište. Onak. Bilo di se mogu zavalit i popričat s travom, vidit kaj ima novoga s orasima ...
Brojala sam. Suživotarim s dvadeset drviju. I Višnjica mi je propupala. Yeeei za Višnjicu. :P Bit će dobra berba :)
Ali znate kaj je nenadmašno ? Sjediti na krovu garaže na koji možeš samo ako si sposoban popeti se na orah. Što znaći sa sam solo.
A vjerojatno je tolko cool jer bi me starci zatukli da me vide. Onak, i prošle sam godine dobila jezikovu juhu, ali onda je i susjed bio samnom, pa sad ne bi trebali ... *tolko* šizit. Ako me naravno ikad skuže. A ja sam majstor kamuflaže, skoro ko Konohamaru, pa nema beda. A i sad ponovo imam cool ožiljke. Dobro ne ožiljke i ne po nogama, ali svejedno. Ruke su mi cjele izderane. Yeeei. Doduše više nije tolko crveno ali idalje yeeei.
Khm, kaj još ? Aaaa da. Onda je došlo vrijeme za remont bicikla.
Ove se godine prebacujem na veći. Dovraga. A ovoga sam toooliko voljela. Ni jedna ga zdrava osoba ne bi mogla ni pogledati, al boli me.
Onak, bivši burazov, to vam sve govori. Sve živo maknuto, posprejan u srebrno. Al ne onak ljepo, nego full nemarno tako da se djelom vide stare boje, djelom se vidi kako se srebrna cjelila. Potpuno barbarski. I sad bi se ja trebala prebaciti na šminka bic s svim onim luksuznim idiotarijama poput blatobrana kojima je ionako jedina svrha proizvodnja buke. Mislim nije on loš za gradsku vožnju. Ali ono... khm, ja sam više fan vožnje po šljunku. I ostalim gadarijskim podlogama koje daju užitak vožnji.
Da ne govoimo da je veći. A ja se ne osjećam ugodno na biciklu kojeg ne mogu nosit. Mislim onak, komotno nosit. Jer onda ga ne mogu prebacivat preko ograda i onda moj Tour de Turopolje puno kompliciranije ispada.
Al kaj je tu je. Moj mali ima izbušenu gumu i nemam puno izbora. A mislila sam da ima i veliki i ljepo mu demontiram stražnji kotač i onda skužim da je guma skroz uredu. Koma. Fakat, užas. Onda sve slaži, samo jer se meni nije dalo provjeravat u kojem je stanju guma.
No, ajde idem ja pokusni krug. O Bože, katastrofa. S blatobranima koje su mi starci izrazito zabranili da skinem se još mogu nositi iako uništavaju svu zabavu vožnje po kiši, ali ono... kak se to opče zove? Ono sranje otraga za držanje stvari. Egepek krvagu :P
To tako prokleto ruži, i gluhi me čuju dok prolazim. A ono, ja se baš vozim kroz grmlje u kojem je staza puna rupa ispunjenih strganim crijepovima. Onak, buka nad bukama. Svi živi fazani u okrugu 5 kilometara su dobili živčani slom garant. Bogu hvala da nisu lisice poludjele. Nije da sam ikoju ikad vidjela, al mislim da imaju legla točno pored tih puteljaka ...
I odlučidoh ja skinuti tu idiotariju. Dobrooo, odem ja u podrum, dofuram si sve potrebne alate i idemo. Samo 4 šarafa, ništa više, nema problema. 3 šarafa odu ko od šale. I 4. Zadnji. O Bože. Dva sam se sata tukla s prokletim šarafom. Molila sam ga ljepo, molila sam ga nasilno, derala se na njega, pjevala mu, proklela mu čitavu porodicu, puštala Mozarta. Ništa. Ni makac. Strgala sam prokleti šerafciger.
Te bi stvari trebali raditi čvršče. I sve samo zato jer nemam ključ veličine 4 ili kolko već da primim maticu s druge strane.
Uglavnom. Skoro sam pošizila. Al tvrdoglava sam ja. Već samo kaj nisam krenula po pliu da prepilim prokletu stvar i popusti on. Puko je na pola. Ha ha ha ha ha ! Prokleti šarafu, ko sad pleše na čijem grobu ??
I onda skužim da žica od kočnica smeta. Za poludit. Nema problema, samo odvinem ovo, ovo ovo i ovo i sve vratim i ok je. Je jarca.
To je tako šugavo da je več prvi šaraf opet puko. A ovaj mi treba. Zapravo ovaj drži kočnicu na mjestu i sad sam u sranju. Ko zna kad će zakazat ... mislim uvijek mi ostaju prednje kočnice, al da prednje kočnice su toočno ono što ti treba kad se spuštaš niz padinu ^^
Ćini se da ćemo sad imati još bolji sport. Spust ... bez kočnica :) Vjerojatno ću završit u vodi al ok ... ima i gorih stvari od spavanja s ribama.
I onda, najiritantnija stvar. DOđe brat na svom skuterčeku *grrrr* ... pogleda kaj radim i kaže zašt ne napravim ... to to i to i sve sredi.
Kako ga mrzim. Dođe, pogleda, sredi. I to mi je bilo cjelo vrimeme pred nosom! Još sam prošli put kad sam prčkala po bicu točno to radila kaj je i on sad, al jednostavno se nisam mogla sjetiti ... to je jedna od generalnih razlika među nama. Kad ne ide,on sjedi i razmišlja dok ne rješi problem. Ja odem po pilu.
Al zbilja, teško me stvari naživciraju. Ali kad izgubim živce sve je gotovo.
Uglavnom. Sad još samo moram naći žrtvu ko će se ić samnom voziti. Mislim one kratke polusatne vožnjice volim sama, ali ne dužima ipak volim imat društvo ...
I to je valjda to, zapravo. Huh, sad bih se trebala ić ubit od učenja. Ajoj. to nikad ne završi dobro.
Btw ako nekome smeta duljina posta, nek ode doma zelje gazit.
E da i za kraj slika koju sam našla koja veoma dobro simbolizira moj život.


Post je objavljen 09.04.2006. u 16:05 sati.