Marketing
Ubili smo mušicu ...
"Ubili smo musicu!" - Kako sa malin diteton tribaš bit pomalo i političar. Ne po onoj staroj "gleda te u oči i sere", nego da bi joj ništo dokaza, triba to nazivat ko zna sve kakvin imenima, i uč u njezinu logiku razmišljanja. Doduše, komunikacija je još uvik malo zajebana, jer Vinkica uporno nike beside govori po svoju, i kako je fala bogu tvrdoglava na oca i na mater, triba se malo satrat do je skroz razumin ča je pisac tija reč. Tako i ova prostoproširena rečenica iz naslova. Kako se maloj nikako ne da plest, triba cilu plenarnu sjednicu održat oko tega i nikako je najlakše ispalo da joj triba reč da ćemo ubit onu mušicu ča jon je ušla u kosu i sve iščepušala. Onda barenko ne ronza puno dokle je spletemo, tj. neko od ženski članov uže i šire rodbine. Ja san to prova samo jedan put, i onda je parilo ka da je u kosu uša cili roj stršljeni, a ne samo jedna betežna mušica. Pa su me iz humanitarnih razloga odgovorili od buduće namjere uređivanja Vinkine frizure 
Promina vrimena joj, jema bit, nije jača strana, opet je jučer malo fibrala, pa danas ništa, a i kako će drugovačije kad ne znamo mi stariji kako bi se obukli, atroke mala dica. A ništa vengo će poslušat. Eno je doli u Kaštila sa Zakoniton i babon Vinkon, guštaju malo na balkonu na suncu, a tata je doša malo doma napisat koju besidu i napravit ča posla.
Večeras se triba opet rano leć, jerbo od ujutro opet po starome: Zakonita, ka ča znate, radi evo već misec dan, produžilo jon je ugovor još za misec dan, a sad jon je do Uskrsa opsadno stanje, radi do četri ure pozapodne leva-leva. Ujutro se dižemo oko pet, pet i po, odveden nju i još jednu kolegicu na posal, i onda dođen na moj posal po ure prije. Ovi moji su počeli ispočetka padat u afane kad bi me vidili prvoga na poslu, jer nisan baš bija da bi se moga navit sat po meni ... tako da su me čak i pofalili da to ča mi se žena zaposlila pozitivno djeluje na mene, ka da san se provridnija, a ja san i na to reternira da su je mogli i doli zaposlit pa bi to prije došlo do izražaja. Ne znan zašto su me posli tega svi onako malo ubilački 
pogledali. Ja bar mislin da nisan laga. Ako ne ništa, da radi doli mogla je bar uru i po duže spavat svaki dan, a ovako dočekamo petak ka spasenje, ka prvo da se moremo naguštat male Vinke, jerbo je u babe Slobodne deboto na vazdan pa je skoro i ne vidimo priko nedije, a onda i da se malo naspavamo.
Ako me ne toka, ka mene jutros, dignit se pri prve mise za pokupit na kolodvoru tri Garbinuše iz Njemačke. Ali neka, refaću ja to koji drugi dan ...
Post je objavljen 09.04.2006. u 18:12 sati.