Evo me back...Znan da nisan dugo vrimena stavila post al ljudi moji stvarno nisan imala vrimena...Cili život mi je preokrenut,ne znan di mi je glava a di su mi noge...U ovih proteklih dana desilo se previše stvari koje nisu za blog...
Virujete li da Bog ispuni želju kad čovik to stvarno želi svin svojin srcen?Primjer:
Prošlu subotu san došla doma iz grada i pomolin se i zamolin Boga da mi da priliku u nečemu šta volin i šta on misli da je dobro za mene...To želin svin srcen i bome to mi se ostvarilo...Virujen da Bog najbolje zna šta je najbolje za neku osobu,stoga...npr.kad ne buden sa nekin likon,je u kurcu san i sve to,al opet na to sve gledan s neke vedrije strane...Ako mi Bog nije priuštija priliku da buden sa njime znači da od toga ionako nebi bilo budućnosti...kad posrnen u nećemu opet gledan ka da je Bog tija da se ne bavin time nego nećin šta bi bilo bolje za mene...Na život gledan ka na neku cestu...vidiš cilj...znaš put do toga al eto ljudi takvi kakvi jesu s vremena na vrijeme misle da postoje razni prećaci stoga se koriste njima,skrenu s puta,u nečemu uspiju,u nečemu ne,al nakon svih tih prećaca svejedno dođeš na isto...na tu istu cestu...Pomoću svojih ili tuđih grešaka shvatiš šta trebaš napravit a šta ni u kojem slućaju ne smiš napravit i onda ti se taj put iskristalizira i vidiš sve jasno...U jednom trenutku jednostavno znaš šta napravit...moji prijatelji znaju kako teče moj žiovot...pun uspona i padova...Bi li vi tili imat savršen život?Prvi odgovor koji van dođe u glavu je:»da!»
Ja nebi...Zamislite čovika sa dvadesetak godina...Sve mu ide ka od ruke...Starci-super,lova-super,ljubav-super,škola-super,prijatelji-super...Zvući idilično zar ne?I onda toj osobi sve ide ka od ruke i sa tih 20 godina se suoći sa nekin problemon poput:ostavija me momak/cura...I gleda na taj problem kao na ogromnu barijeru koja mu se ćini tako velika kao da nikad neće moći prijeći preko toga..i kasnije kad nekome isprića taj svoj problem,svakome drugome će se to činiti tako glupo i debilno...Nitko neće shvaćat kako je toj osobi teško u toj situaciji a svima drugima bi to bija mačji kašalj...Stoga gledan na svoje probleme kao:gledaj,to se meni sada događa,nekome će se desit za nekoliko godina...kad se meni taj problem ili slićan desi drugi put,ja ću točno znat šta triba napravit...stoga,umisto da tugujete nad svojon sudbinom,prihvatite to kao olakšanje jer van se to sada dešava..Poslin će van doć teži problemi i sve ono šta sad doživljavate,poslin ćete se ili smijati tome,ili ćete s nostalgijon gledat na to dobro vrime,to su bili mali problemi...virujte mi,znan da je tako,em iz svoga iskustva,em iz tuđega...i još jedan savjet-pokušajte ućit iz tuđih pogrešaka a ne iz svojih...lekcije se lakše pamte...eto van...
Pljuska od vaše najfilozofskije :ČEKE is me!
Post je objavljen 09.04.2006. u 13:59 sati.