Marketing
Ovaj put i pakao i raj...
Da se malo javim... Vidim ima i novih smajlića... 
Jučer sam bila sa Čaby na kavi i sa Celićem, njegovim frendom iz razreda, Slavenom, i frendom iz kvarta, Filipom. Bilo nam je zakon. Slaven je platio piće, zajebavali smo se. Pričali i tak. Prvo je bila malo trula atmosfera, ali onda sam ja popizdila i rekla, pa dečki, nismo došli s vama na kavu da šutimo, i onda je počelo... 
Ovako... Slaven je slavio rođendan, malo je previše šutio, ali kad je trebalo nekaj iskomentirat sa Filipom u vezi nas, onda se nije štedio... Baš sam skužila, prvo su me gledali i onda nekaj stalno šaptali... 
Ma uglavnom... Celić je zgodan da nemre bit zgodniji... 
Fakat je i simpa, i tak... Nekaj smo se zajebavali i odjedamput on se okrene prema meni i pogleda me oči i čeka. Ja onak... I onda je nekaj reko u vezi kave, nisam ga ni pol slušala jer sam bila sva u njegovim očima...
Pitao me odkud ja znam Gvozdena. A ono Čaby se odma izlaje i kaže, Gvozden je htio brijat s njom. Kad je Celić počeo psovat, kao da kaj si on umišlja... Fakat je bilo živčan... A nema bit zašto jer se on meni jako sviđa... A Filip je stalno isto pričao s nama i govorio o nekakvim pederima s Bundeka. 
Sve u svemu je prošlo ok. Poslje smo se dopisivali sa Celićem i reko je da sad o meni misli sve najbolje. 
I reko je da bi htjeli još ić s nama van, tak da smo se dogovorili da u srijedu idemo s njima u kino... Bit će super... Jedva čekam... Uglavnom i Filip i Slaven su rekli da smo full ok. Poslje sam otišla do bake sa Čaby jer mi se pišalo... I tam smo bili nekih 15 min, i krenuli dalje...
Tu je počeo moj vlastiti pakao... 
Ušle smo u tramvaj i krenule kroz Vlašku... Ja sam u oblacima zbog Celića a Čaby se živcirala jer sam dosadna. I odjedamut tramvaj stane, ja pogledam kog ima na stanici i vidim tu osobu.............. Umrla sam. Prvo mi je srce stalo a poslje sam pustila suzu. Čaby je rekla da se smirim i da život ide dalje. Znam da ide dalje, ali ta osoba s kojom je ta osoba bila je tako... 
Ma užas... naravno poslje sam se smirila i krenuli smo dalje...
Došla mi je ideja da odemo sa tramvajem do Utrina. Jer tamo je Celić. I niš, mi smo otišli. ZVAO ME CELIĆ i pitao dal očemo sad doć do njegovog kvarta. Ja sam rekla da može. Ali poslje 5 min me opet zvao i reko je da ne dolazimo jer su se ovi napili ko majke.I pitao me dal se ljutim. Ja sam mu poslala poruku da se ne ljutim i da mi je drago kaj nam je javio da ne dolazimo zbog njih. Još me jedanput zvao onak bezveze. 
Poslje smo otišli sa tramvajem do Srednjaka i tamo sam posjetila tetu... 
Tak da smo na trg došle tek oko 9. Tam sam si kupila pizzu 
i krenuli smo prema Britancu. Cijelo to vrijeme smo se dopisivale sa Celićem.
Poslje smo se još čule telefonom, i do nekih 1, pol 2 sam bila u krevetu. Danas sam pak bila na misi u Petrovoj i vidla puno poznatih lica... Prvo, osmašice, i skužile su me... Petra me pak nije prepoznala kolko sam se promijenila. Prvo, nisam više u crnom, nisam crno našminkana i drugo, nemam naočale... Uglavnom... Vidla sam Luku, i on je mene skužio ali nisam ziher dal me prepoznao. Malo si je valjda razmišljao od kud me zna. Kad me odbio, mamicu mu... Ali... Sad je Celić tu... Nema više ostalih, dobro, možda Hrvoje... I Turky... Ma ne... Celić je sad fakat na prvom mjestu...
Sad sam doma i baka je samnom tu. Uglavnom, dosadno mi je... Inače se ja i Celić stalno pozdravljamo, on mene putem Čaby a ja njega putem Čaby...
Nemam više kaj za reć... Uglavnom, život mi je pun svakakvih gluposti. I mislim da mi se u roku od ovih zadnjih mjesec dana dogodilo više nego u posljednje 3 godine... Fakat je zabavno. I jedva čekam sutra da ga vidim...
Luda sam jelda? A jebiga, šta ljubav radi iz čovjeka...
Ciao i kiss... 
Post je objavljen 09.04.2006. u 12:36 sati.