Napokon i moj život liči na nešto! Vjerovala sam u to dok nisam dobila pismo od Marka.
Miranda!
Malo da ti se javim... Dosadno je, Vionna i moj bratić su otišli negdje, a ja sam se sjetio onog poljupca. Iskreno, nikada nisam požalio...
I tako dalje.... Sljedeći puta ću ga ureći. Definitivno. Ali sada je dovoljan odgovor.
Dragi Mark,
Odkad moje usne dotaknuše tvoje ja više nisam pri sebi. Imam žarku želju, neki je čak uspoređuju sa strašću... Imam želju za ubijanjem. Budući da sam odtrčala od tebe, ti mi više nisi bio pri ruci, pa sam se zadovoljila žrtvovanjem zečeva. Kada sam se vratila u ovu školu nisu mi vjerovali, vjerovao mi je samo jedan dečko. Moj tadašnji dečko je prekinuo samnom, a ja sam se počela družiti s tim koji me razumio. Jako ga volim, čak smo se (po uzoru na Vionnu i tvog bratića) zaručili.
Zauvijek čim dalje od tvojih usana,
Miranda
Divno. Stvarno se ponosim ovim pismom. Šteta što ga nisam poslala. Krenula sam prema sovinjaku i srela Laru (onu polujapanku) pa me pitala kome pišem. Uzela sam svoje pismo, ponovno ga pročitala i shvatila da nije normalno. Tako da ga nisam poslala. Pitati ću Benjamina trebam li ga poslati. Naravno, pripremila sam i slabiju verziju.
Mark!
Onaj poljubac mi nije značio ništa. Imam novog dečka.
Nikad tvoja,
Miranda