Marketing
Pseći život
Nakon ovog kraćeg zatišja, nekih osobnih problema i tako toga, koljega Animaniac vam se vratio! No kolega će ubrzo dobiti novi Elder Scrolls te će zato vjeratno biti zauzet neko vrijeme, no bez brige! Vremena za vas, dragi ljudi, uvijek ima! I kad padaju svinje, i kad se pare stolovi. 
Autor ovih redaka je u ovom razdoblju zatišja skužija neke stvari koje prije nije zna, sve zahvaljujući jednoj osobi kojoj želi mnogo, mnogo sreće u budućem životu i mlaćenju svih koji joj stanu na put! 
No, krenimo na temu ovog posta...
Pseći život
Iz moje sobe se pruža lip pogled na ljep dalmatinski krajolik. Vidin masline, vinograde, zaljev, Jadrtovac... lip pogled. Odma ispod prozora vidin svog starog psa od 14 godina i malo desno, drugog od 2 godine. Oba su prelipi, predobri i prepametni psi. Al pogledan malo bolje. Vidin ih svaki dan u istim pozama. Stalno se previjaju, zavijaju, leže, hodaju u krug... Nikad ništa ne rade. To bi sve bilo u redu, rekli bi ljenčine. Al zamislite cili život biti zatočeni u onih 5 metara slobode. Cili prokleti život samo čekat gospodara na hranu. Cili život čekati onih par sati slobode trčanja po livadama i (da prostite) nalaženja partnerice. Možda ovo doživljavan prehumano jer su ipak životinje, ali kao njihov gospodar osjećan njihovu usamljenost. I zato se uvik spustin bar da im tu usamljenost na par minuta upotpunim svojom prisutnošću. A kako su onda radosni. Doslovno se osjeća u zraku.
Ja bi reka da je čovijek pseći najbolji prijatelj.
Moga bi o ovome pisat još puno toga, al ja san slab na ovim dubokoumnim temama, pa ću radije prestat još dok na nešto i liči...
Dakle: Čuvajte pse! Nemojte ih maltretirat, ostavljat ih same i takve stvari. Uvik pazite da im ublažite onaj njihov "pseći život". Ali nemojte se dovest u situaciju da ste i sami u "psećem životu".
-napomena- ovaj post je triba bit bolji, al nakon 3 dana, čoviku ideja ispari iz glave. Skužajte.
Kao šta san reka, ubrzo stiže Oblivion, neprospavane noći, manje postova i slično...
Pisma dana:
Zagledan u ponor slanog doma svog
delfin je sanjao kako leti svoj cudesni let.
Zaljubljen u nebo - eto takvim se rodio,
previse tih i skroman da bi njegova prica obisla svet.
I uvek kad bi pomislio kako krstari albatros,
sekao je pucinu ko adrenalin sto sece mu krvotok.
Sirio je krila da dohvati bozji svod,
al' ta su krila bila dovoljna tek za pokoji kratak skok.
Neki dodju srecni pa tako i odu
on je pripao taboru drugom.
I tog je dana smrknut okean
izneo telo skrhano tugom...
Stepam svoje rane, dok provodim dane
izmedu zelja i istine...
Logike ponestaje, rebus ne prestaje
da mi para vijuge...
Pravila ne vaze, moj prijatelj kaze
da sve vise veruje...
Da cudne su sile podigle vile
da nas gresne razonode...
Ja stojim po strani i cekam da vreme nacrta put do sna.
Ali kao delfina, bukagije dubina,
sve vise me vuku ka verdbi dna.
Da li sam to ja????
Izlet u Split ovu subotu u Kocku, jeva čekan! Vidimo se Melodičaru i Raspone!
Melodičaru, hvala na koncertu!
I to je sve za danas. Pozdrav!
P.S. Nikad ne padnite u depresiju! Uvik ima izlaz, uvik ima nade! (osobno iskustvo)
Post je objavljen 06.04.2006. u 21:20 sati.