Mnogi se čude kako ljudi mogu biti konstantno pesimistični ili loše volje ili nešto sasvim treće ...
Kako ne shvaćate ... nisam ja to izabrao ... niti ja to želim, ali sad više ne znam što želim ... zaboravio sam
kako je osjećati neke stvari i samo je ostalo u tragu ... i želim vratiti neke stvari, ali uspomene se ne mogu vratiti.
Ja ne mislim da je to nešto posebno fora pa da ja to radim zato kaj mi se to sviđa ...
To ja tako kako je ... i ne znam što bi se trebalo dogoditi da se to promijeni ... ma znam ... nekad, ali onda vidim da je to neostvarivo ... ili da ... ma ... ne znam.
Kaže ... šta se stalno kuka ... zašto se ne može uživati u životu ? E ... ja ne znam zašto ... da znam .. misliš da ne bi ?!
Ne znam formulu ... nitko ne zna, ali neki su barem došli blizu, a neki pak nisu ni na tragu da ju otkriju ...
Trebam nešto što nikada neću imati ... i šta sad ... ništa ... Ide se iz dana u dan ... sa željom ... u bolje sutra ...
ide se ... do kraja .. onog finalnog spuštanja zastora u kazalištu nakon predstave zvane život ...
I eto ... zašto se ne može uživati ... ne znam reci mi ti ... pokaži, pa možda i ja naučim ... pokaži mi smisao ... samo to tražim,
ništa više ..., ali kad bi to barem bilo tako lako !
Post je objavljen 05.04.2006. u 19:19 sati.