....misao mi se vratila, nakon što sam si još jednom odmumljala melodiju pjesme...zaključila sam da je moje raspoloženje veoma relativna pojava...ni sam neznam kakve ću volje biti iz minute u minutu...prva tri sata bilo mi je jebeno dobro....slušala sam štiklu...a u razredu su me gledali ko marsovca...pa mogu i ja jednom napraviti digresiju od vrste mjuze koju slušam...ali naravno vratiti se staroj...
...ma to opće nije bitno...bitno je to da sam osoba sa kroničnom promjenom karaktera...a za to ljeka nema....
Post je objavljen 05.04.2006. u 16:46 sati.