Marketing
..život je more..
MAR ADENTRO
Mar adentro, mar adentro,
y en la ingravidez del fondo
donde se cumplen los sueńos,
se juntan dos voluntades
para cumplir un deseo.
Un beso enciende la vida
con un relámpago y un trueno,
y en una metamorfosis
mi cuerpo no es ya mi cuerpo;
es como penetrar al centro del universo:
El abrazo más pueril,
y el más puro de los besos,
hasta vernos reducidos
en un único deseo:
Tu mirada y mi mirada
como un eco repitiendo, sin palabras:
más adentro, más adentro,
hasta el más allá del todo
por la sangre y por los huesos.
Pero me despierto siempre
y siempre quiero estar muerto
para seguir con mi boca
enredada en tus cabellos.
Evo skraćene verzije na engleskom:
Out to sea. Out to sea, and in the weightlessness of the deep where dreams come true, two souls unite to fulfill a single wish. Your gaze and mine, over and over like an echo, repeating silently: "Deeper, and deeper," beyond everything that is flesh and blood. But I always awaken and I always wish for death, my lips forever entangled in your hair.
Stihovi ove pjesme su završne rečenice filma «Život je more». Konačno sam ga pogledala. Odličan film. Odlični glumci. Nije dosadan. To je naprosto jedan od onih filmova na koji nemam ni jedne zamjerke. Od glumačkih izvedbi, scenarija, glazbene podloge sve do redateljevog stila, sve u ovom filmu zaslužuje najvišu ocjenu.
O čemu se radi:
Temeljen na istinitoj priči, "Život je more" prikazuje Španjolca Ramón Sampedra, kvadriplegičara koji se tri desetljeća borio za vlastito pravo na smrt.
Sve zamke potencijalno patetičnih scena uspješno su zaobiđene, priča je dovoljno fluidna i brza za one željne malo aktivnijih scena, a ujedno sadrži i solidan broj dirljivih sekvenci (poput one u kojoj Ramón odleti iz svog sobička do mora, koje je inače krivo za njegovu sudbinu). Film bez većeg napora drži pozornost nešto više od puna dva sata, često zahvaljujući samom Ramónu tj. njegovoj personi, što naslovu ovog tipa može biti samo plus, i to oveći.
Kvadriplegičar ste. Već 28 godina. Već 28 godina se drugi brinu o vama. Ovisite o njima. Oni su vaši robovi, a vi ste rob krevetu, u najboljem slučaju kolicima koja se kreću upuhivanjem zraka u njih. Sanjate o moru. Ne vidite ga, no sanjate o njemu. Ono samo je krivo za to što ste nepokretni. Biste li željeli, kao i glavni lik ovog filma, umrijeti sa dostojanstvom, ili biste dalje ovisili o drugima. Biste li pomogli nekome da umre?
Ni sama ne znam odgovoriti na ova pitanja. «onaj koji će mi pomoći da umrem, taj me stvarno voli», rekao je Ramon. Ne znam, pokazujemo li svoju ljubav nekome ako mu pomognemo umrijeti? Ako bih željela umrijeti, a ne bih bila sposobna da to učinim sama - da si oduzmem život, a u življenju više ne bih vidjela nikakvog smisla, zamolila bih nekoga da mi pomogne to učiniti. Bih.
Smatram da bi svatko trebao slaviti život. Biti sretan što živi. Kako da nekoga tko je punih 28 godina u krevetu odgovorite od mišljenja da daljnji život nema smisla? Biti pokretan, biti nepokretan, bilo tko može vidjeti da je njegov život besmislen. Svatko u sebi mora pronaći put i smisao. Biste li ga osudili? Osudili što si želi oduzeti život? Osuđujete li samoubojice?
Imamo pravo na život. Svatko od nas. Isto tako imamo pravo izbora. Odlučimo li umrijeti, nitko nas ne može spriječiti. Možemo spriječiti nastajanje želje drugih za umiranjem. Tako da smo uz njega. Ljubavlju.
Ramon je imao svu ljubav svijeta, imao je obitelj koja ga je voljela, imao je svoje pjesme, imao je 2 zaljubljene žene… No, bio je nepokretan, nije vidio smisao. Ljubav drugih nije mu bila dovoljna. «Nisam sposoban voljeti.»
Odlučio je. Čekao je. Svoju pratiteljicu. Svoju ljubav. Smrt.
Post je objavljen 04.04.2006. u 20:26 sati.