Ljudeki…..pozdrav……
Evo malo se vrijeme popravilo, opet nam se pokazalo sunčeko…..
V školi je jadno kao i obično….i kaj da vam velim?!
Nikaj…..cijeli dan sam zezala Kikicu i sve oko sebe……kako ih kurim…..i onda mi je čudno zakaj si nikaj na satu ne zapamtim, zakaj me profe stalno opominju i zakaj nikaj ne čujem i ne znam…..pa kad stalno zujim okolo…..blje…..
I često se pitam kaj ima iza onih imaginarnih vrata, koja mi često izlaze pred oči…..
I pokušavam pročitati onaj naslov…..ona slova koja bježe jedna za drugima…..i toliko se trudim pročitati ih….ne uspijevam, odnosno «je ne comprend pas» ( ne razumijem)….
I nikako ne mogu uči unutra……mislim da je C`est defendu (zabranjeno)…..
I tako svakog dana…..vidim vrata…..ne mogu ući……
Ali ako se potrudim pročitati taj naslov tj. reklamu…..možda shvatim……
I čitam….otkrivam…..i na kraju shvaćam……
Piše ovako: Magično kazalište- samo za poremećene………..
Eto to vam se događa kad čitate dvije knjige odjednom…….
Super je, ako ih čitate s razumijevanjem, ako ih želite shvatiti…..i trudite se…..
Polovica nas čita knjige tek tolko…..pročita dvije stranice…….preskoči 30 i opet pročita dvije…..i tak dođe na kraj knjige…..i kaj dobije s tim?!….nikaj……..bezveze potrošeno vrijeme……
Ali mene zapravo čitanje opušta…..onak nakon teškog i napornog dana….legnem si u krevet…..uzmem si knjigicu i čitam…..i to me tolko odmori……odvoji me od vlastitog svijeta…..ponese me u neke tajanstvene misije…..koje su toliko ugodne za moj mozak i tijelo i dušu………jednostavno se toliko uživim…..kao da sam ja glavni lik knjige koju čitam…….
Pročitala sam toliko knjiga…….i one za djecu i one ozbiljnije za razmišljanje……
I ne poznam baš ljude koji vole čitati….nekak svi bježe od toga…..kao da im je to najgora noćna mora……i svi se čude kad si uzmem knjigu od 300 stranica…..ti si luda, vele mi…..
Ja sa sam nasmijem…..i mislim si, ma ne znaju oni kaj je uživancija……kaj opušta…..
I mislim da pišem malo preduge postove…..i mislim da ih pol ljudi koji posjećuju moj blog ne čita……imam sve manje komentara…..blje……
Zakaj nitko ne voli nekaj di treba razmišljati, čitati?!……žalosno…
Ponekad toliko želim
Zariti zube duboko u kožu
Želim osjetiti
Okus sviježeg mesa
Krvi vrele
Što teče mi kroz ždrijelo
Želim sve
To cijelo tijelo
Želim i posljednji komadić
I vrebam noćima za tim
Za nekom prilikom
Lijepe i privlačne boje
Samo je želim okusiti
Taj slatkast okus
Čuti tu bol
Koju ona ispušta
To je sreća za mene
Melem za moje uši….
I samo želim
Želim joj zariti
Zube u vrat……….
Ups….kaj je to sad?! …moje gluposti…..aj´ bok……
Post je objavljen 04.04.2006. u 18:02 sati.