Marketing
danas je dobar dan... 
eto, ljudi moji, i ja se odlučih na novi post...
hmmm...
idem ja tako ovih dana, prolazim ulicama svoga dragoga mi grada Petrinje. Gledam stalno parove kako prolaze pokraj mene, drže se za rukice, zagrljeni, poljube se, i stalno su nasmiješeni. I mislim si ja, zašto meni nije tako? Stvarno, nije mi je jasno, zašto, ali zašto JA ne mogu imati barem malo nečije pažnje...
I tako, dok razmišljam, još dok sam na internetu, vidim, netko, meni jako drag, dolazi na MSN... i tako mi pričamo, već su i dva sata prošla. Odjednom, nas dvoje shvatimo da imamo jako puno toga zajedničkog, ali ono, nevjerojatno mnogo, kao da smo dvije osobe s istim mozgom, samo suprotnog spola... 
hehehe...
Dok smo razgovarali, počeo sam osjećati kako se jedna rupa u mojim osjećajima polako počinje popunjavati, kao da nešto ponovno raste u meni, nešto čega već neko vrijeme nije bilo, nešto... nešto prelijepo...
Sada... sada moram poništiti sve što sam rekao u početku, jer, nešto mi govori da je to početak nečeg novog, nečeg uzbudljivog, što je novi izazov u mome životu i što mi daje napokon neki smisao za moj osmijeh... Ona! Ona mi je dala taj smisao, tu svrhu mog osmjeha...
Dragi čitaoci, nastavit ću s pisanjem svojih doživljaja u svom malom životu, ali ovo je bio post namijenjen samo NJOJ, a ona će znati kad pročita... nadam se da ćeš me nazvati kad ovo pročitaš, ili barem poslati poruku... 
Post je objavljen 04.04.2006. u 13:00 sati.