Sad sam bila na jednom blogu na kojem sam našla inspiraciju.Ljudi moji život mi je u totalnom k....!Ali ja uvijek nađem način da ne mislim na njih,oču reč trudim se.Ali najgore mi je kada sam sama i kad mi je dosadno.Tada uvijek počnem razbijat glavu onim glupim pitnjima:zašto se to dogodilo baš meni itd.Svi koji me upoznaju misle kak sam sretna jer imam sve kaj mi je potrebno,a ja se zamarm zbog ljubavi i rastavljenih staraca.Dobro ajde prek rastave sam prešla i ne bih htijela da se pomire,prešla sam i prek ljubavi ali nisam zaboravila.Uvijek kada mi neko kaže da ga je vidio s curom kroz mene prođe neki osječaj koji nije ljubomora,jer nisam ljubomorna.Baš naprotiv meni je žao te cure jer će joj kad prekinu biti koma.A on...to je takvo đubre da ga se nemre opisat riječima,a ja sam ga volila ili ga još volim u biti neznam.Ja se iskreno nadam da ga ne volim,ali iskreno se nadam da ga nikad neću zaboravit jer on je bio prva prava ljubav u mom životu!!!
Post je objavljen 03.04.2006. u 14:26 sati.