Muči me nešto. Imam sjebana mjerila. Fizički baš i ne, pa većinom završim s nekom manje lijepom curom no to mi ne smeta, no smetaju mi stvari sto ja ocekujem odredjen nivo, koji nemoze zadovoljit bas svaka.
Nakon bivse to se jos malo podiglo jer sam shvatio da se ipak može. No, bivša je bila starija od mene.....znatno znatno starija...55% starija neg ja u postotcima ako ćemo. Ona je bila douševljena samnom i još je uvijek. Ja sam prekinuo s njom baš zbog ovih 55%. Gad sam, ali tako sam i dobar odjednom. Najbolji.
No sad me druge stvari more...radim...i studiram...oboje full time...uz to, mene ona budala sto je pisala murphyev zakn jako voli pa mi se cesto dogodi da ono sto moze poci po krivu zaista i podje tako. Oguglao sam vec na to, ali nedostatak vremena, kroniči je ono što me ubija.
Uzbuđenje....tzadnji put kada mi je srce zatitralo za nekom curom je bilo vec sad davno....i nakon toga sam probavao x...no nijedna nema ono nesto. Ako ima...prodje me prebrzo. Nasla se neka mala, 19 godina, prva godina faksa od kojeg nista nece biti jer bi ona na drugi. Trenutno joj je jedina briga da li se ja dobro ljubim. Zaintrigirala me nekih 12 sati...i onda me proslo. Idem se danas naci s njom i znatno vece brige me more...kao što je kolokvij iz programiranja i slaganje motora jer sunce je i ja bi se vozio (a i kupio jucer novu kacigu u kojoj izgledam ko darth vader hehe)...nekad prije bi mi ona bila sporedna, sad mi je to glavno. I da dobro se ljubim, dobro shevim i imam normalnu kitu....možda me zato to ne muči? Ali opet...onak svejedno mi je sta ce danas bit navecer, cak razmisljam da premjestim za neki drugi termin...jer mi se neda gubit vrijeme tih sat dva sto cu provest s njom...
eto...dragi lastane jesam li ja normalan?
Post je objavljen 03.04.2006. u 13:15 sati.