Marketing
Žu… žu…žu… žuljaju me cipele…. Al koga briga za to!
Ustanite, hajdemo!... bilo je geslo križnog puta mladih, varaždinske biskupije, održanog ovog vikenda u gornje međimurskom dekanatu.
Bilo je ludo i za pamćenje… bilo je naporno ali isplatilo se… bilo je veselo, a na trenutke i još veselije… doživljaj kojeg treba doživjeti…
Da vam evo ukratko ispričam kaj smo sve prešli v ta dva dana…
… tak smo vam mi krenuli u subotu, rano vjutro, oko pol 6 s vlakom do Varaždina… tam smo se sreli s ostatkom ekipe iz drugih mjesta i zaplovili svi do Čakovca, tj. Vratišinca...
… lepo su nas dočekali, nahranili i ispratili na dvodnevni hod po Međimurju.
Mi želimo uzdić Isusa,
visoko da cijeli svijet vidi ga!
Snaga je ime Njegovo,
jedini put do neba...
MI ŽELIMO...MI ŽELIMO...MI ŽELIMO
UZDIĆ ISUSA!
MI ŽELIMO...MI ŽELIMO...MI ŽELIMO
UZDIĆ ISUSA!
Korak po korak, mi idemo naprijed,
malo po malo pobjeđujemo.
Svaka molitva snagu ima,
Bog mi okove baca i...
MI ŽELIMO...MI ŽELIMO...MI ŽELIMO
UZDIĆ ISUSA!
MI ŽELIMO...MI ŽELIMO...MI ŽELIMO
UZDIĆ ISUSA!...
... orilo se po međimurskim bregima. Sunčano vrijeme nas je pratilo, sunce nas grijalo… baš smo bili veseli… prvi dan nam je prešel, a da nismo ni skužili… postaja po postaja i eto nas u Štrigovi, di smo prespavali… dočekal nas je vojnički gulaš…
…mmmm kak je bil fini… joooj kak je bil fini… preveć… no dobro, dok smo se napapali , smjestili su nas u sportsku dvoranu…
…a onda smo išli na misu. Misu je predvodil vlč. Damjan i uz njega vlč. Krunoslav...
Vratili smo se u dvoranu i u 12 sati… spavanac…
Drugi dan je počel još ranije… dizanje u pol 7… doručak… i natrag put pod noge (a kak su nas već tad noge bolele i žuljale …ajoj…a kaj nas je tek čekalo…ajoooj)…
I tak hodamo mi po Štrigovskom kraju… breg do brega… jedan veći od drugoga…
…e da, naravno… sunce i dalje prži… a na kak je Zoran Vakula rekel da bu kiša padala... i tak smo mi puno bregi prehodali, dok se iza jednog konačno nije pojavil Čakovec… zadnja postaja križnoga puta.
U župnoj crkvi sv. Nikole dočekali su nas s okrepom… ljudi su nas u čudu promatrali, kolko nas je (btw. preko 600 mladih)… divili nam se kak smo to izdržali, hvalili nas… i bili smo sretni jer smo izdržali.
Razveselil nas je i naš otac biskup, koji nas je dočekal i predvodil nam misu…
...i on je bil sretan zbog nas… vidlo se je na njemu…
Misa je prešla, još smo si svi zajedno otpjevali par pjesmi na glavnom trgu i onda krenuli na vlak… i tak je eto završil naš križni put…
… hvala Bogu da smo izdržali i da smo imali prilike doživjeti i proživjeti ovakva lijepa dva dana.
…hvala i mojoj ekipi iz „Stepinčeve mladeži“: Ani, Petri, Valentini i Branimiru… koji su mi bili velika podrška…
…hvala vam cure kaj ste se tolko brinule za mene… sama vaša briga, olakšavala mi je boli i žuljeve…
Eto, to bi bilo to o tome.. do slijedećeg postiranja lijepi vam pozdrav i Bog vas blagoslovio.
Post je objavljen 03.04.2006. u 11:10 sati.