Marketing
konačno doma...
Prošao je križni put za koji sam pisala u prethodnim postovima. Bilo je stvarno super!
Krenuli smo u pola 7 busom do Vratišinca. A onda je nas 700 krenulo pješice iz Vratišinca prema Štrigovi. Samo smo mali dio puta hodali po cesti, a ostatak po šumama i bregovima. Prvi dan i nije bilo tak jako napornan; samo su me malo boljele noge. Oko 19h smo došli u Štrigovu i tamo smo prenoćili. Svi mi smo spavali u sportskoj dvorani na podu u vrećama. Nije bilo baš ugodno slušati nečije hrkanje, no ipak smo preživjeli.
Drugi dan je bio naporniji. Penjali smo se po bregovima, hodali po blatu i mokrom lišću.. Nisam ni znala da Gornje Međimurje ima toliko velikih bregova. No unatoč tome bilo je super! Cijelim putem smo se zabavljali, smijali (već se dugo nisam tako nasmijala), pričali, upoznavali nove ljude...
Oko 18h smo došli u Čakovec. Već sam bila tak umorna i jedva sam čekala kaj dođem doma i kaj se naspavam.
I sad sam doma i noge me tak jaaaaako bole da jedva hodam...
Ova dva dana bila su mi jedni od najljepših u posljednje vrijeme i jedva čekam idući križni put sljedeće godine! 
Post je objavljen 03.04.2006. u 09:05 sati.