Inspirirana Lucijinim postom o čudnim ljudima i Krešijevim o onim najboljim, evo jedan moj o frendovima...
znam da su teme o tome kak smo ušli u srednju i kak se sve promjenilo
već svima tolko dosadne i naporne al kad se stvarno sve promjenilo!!
dobro,ne sve. al velika večina stvari...
prvo te strah te prije nego kaj upoznaš te ljude a posle te strah za te ljude.
za neke se brineš više,za neke manje. neke smatraš boljim,neke malo
boljim frendovima,s nekima si si više bliži...
al kad bolje pogledaš imaš puno više nego prije kojih sedam mjeseci...
takva je moja situacija...
dobila sam bolje frendove nego sam ikad imala...
dobila sam najbolju frendicu...
bolju od svih koje sam nekad smatrala najboljima...
kad ti se ekipa sastoji od ljudi koji su ti dragi sam zato jer su tu,ne
zato jer su ti napravili neku ogromnu uslugu;znaš da je sve ok...
i da nekog možeš probuditi usred noći samo da mu veliš HVALA!
(mislim da me čak ni Efica
nebi ubila zbog toga)
a jedno hvala,osobi ko ja,znači puno! i zato ja dajem svoje hvala ljudima koje volim...
K.
p.s. ovo je moj sentimentalni post...
i pozdraf Beti i da brzo ozdravi...
Post je objavljen 03.04.2006. u 00:29 sati.