zaboravi
to je tako lako
rekao si
zato ogrnuta crnilom ove čudne
mukle Noći
ponavljam
beskonačnim cestama
slučajnim prolaznicima
kasnim noćnim vlakovima
Zbogom
Zbogom
samo se ponavljam
samo da zaboravim...
da sam te jednom voljela
DRUGAČIJEG
i da te još uvijek tako
beznadno isto
bezrazložno bolno
VOLIM
VOLIM
samo da zaboravim
ovaj neprekinut tok tišine
ovaj svakodnevni umor
od NIŠTAVILA...
samo da ne razmišljam o tebi
i o svemu što je MOGLO biti
ali nikada nije;
samo da si ne priznam
da nikada neću saznati
ZAŠTO
ZAŠTO
kako živjeti ovaj život
kad si bio moja inspiracija
kad si bio moja opsesija
kad si bio moje praštanje
(i jedno bolno, najbolnije - opraštanje?)?
samo da prebolim...
to što
NIKAD
NIKAD
više
čak ni potajice
u vrevi gradskih ulica
nećemo
ispreplesti prste
Post je objavljen 02.04.2006. u 22:44 sati.