Marketing
"quatre cent vingt-et- un"
Konačno sam našla vremena i dobila volju za novi post……nije mi se dalo pisati ovih dana…..bilo je lepo vreme i baš sam se odlično osjećala i htjela sam cijele dane posvetiti sebi…..provesti ih sama……i nisam nikaj radila…..samo sam čitala, svirala i išla na zrak…….htjela sam to vrijeme iskoristiti samo za sebe…..i stvarno sam ga iskoristila…..i zadovoljna sam zbog toga…..
V subotu nisam išla nika van….nije mi se dalo, a i bila sam umorna……kad smo v petak jerko i ja do pol jedan v noći svirali i zezali se….i onda sam se v osam digla….i navečer sam već bila tak umorna kaj sam stoječki počela spavati….
I danas isto nisam nikaj radila…..mislim, svirala sam i gledala tv……i tak….
Išla sam s frendovima na nogometnu utakmicu…..blje…..totalni sam antisportaš i ne kužim se niti v nogomet, a niti v bilo koji sport….i tak nismo gledali utakmicu…..nego smo se dogovarali de bumo pili za vuzmenku….. već se to ve dogovaramo i onda bumo nakraju zadnji dan promijenili mjesto pijanke….hehe……
Dogovorili smo se da bumo v šumi, odnosno na jednoj livadi, složili bumo si indijansku vatricu, pekli bumo jegera…..i pili ko svinje……i svi bumo totalka nažrti….
i pak bumo svi bez majici ostali….i hitali bumo se po podu…..a to nam se dogodi na svakoj pečenjari…….idemo peči nekaj…..i onda na kraju «pečemo» pane……i svi se nalijemo ko zadnji pijanci……i onda budu mene pak trebali nositi doma…i zbog mene prije pol noći iti doma jer se uvijek napijem prije vremena onda im celu fešticu zeznem…heh partibrejker…..ali inače ja uvijek organiziiram najbolje fešte…..nije da se sad hvalim….ali istina je…...to mi svi vele…..kakvu sam feštu za novu godinu napravila…..čovječe….tjedan dana smo se svi oporavljali…..mislim, mi koji smo pili i tak….. živjeli
I nekak sam danas razmišljala o životu i tak to…..i ono palo mi je napamet da je život kak kockarska igra ( po tome je i post dobil ime)……i stvarno kad malo bolje razmisliš i je tak…….malo si na dobitku…..pa onda opet to sve izgubiš……pa nekak onda opet vratiš izgubljeno pa si na dobitku….i onda na kraju sve izgubiš…..kad umreš…..no netko ne izgubi niti kad umre….postane ličnost koju svi pamte…..koju je povijest zabilježila…….
Ali to je sve tak opće gledano…..inače ja se ne bojim smrti…..već sam se jednom srela s njom u četiri oka……i ono glupo je živjeti sa strahom od smrti…..čemu to?!…..svaki dan buš pazil kaj te auto ne zgazi ili kaj ti cigla na glavu padne…..bezveze……kakav je to onda život……nikakav…..živi i dopusti umrijeti…..tak je najlakše….
E da se vratim na početak «kockarske igre»……..onaj koji bi htel ići gore, taj padne dole…..a onaj koji je dole, e on uvijek dođe gore…..postigne nešto……zato jer nikaj ne radi na silu….nego strpljivo čeka, jer tko čeka, taj i dočeka…..
Tak…. sad ste opet čuli moja filozofiranja…..ali moram o nečem pisati…..moram isprazniti svoj mozak…..moram ga pripremiti za novi dan….koji je opet iznova pun izazova i iznenađenja…..
Ajde bok…..
Post je objavljen 02.04.2006. u 19:10 sati.