Petak navečer je...pardon, već je ranojutarnja subotnja ura. Ja doma. Pijem već četvrtu ožujsku pivu i lagano me počelo vatati...danas je umrla mama. Tako počinje onaj camusov roman, ne mogu se trenutno naslova sitit. Uglavnom, koji jeb ja radim na netu? Neam pojma...uglavnom sam po raznoraznim forumima...zanimljivo je to dosta. Pričati sa ljudima koje ne znaš pa makar i teme bile turbo glupe. U tišini svoje sobe znaš da ne moraš lagati. Pa makar i tema bila podrazumijevana iskrenim sranjem. Zašto bi uopće laga?? Kome koristi od toga...99% tih ljudi ne znan i neću ih nikad ni znati. Pa zasto im ne pokazati pravo lice, pa makar i imalo prišt ispod oka? Zašto ne? Možda zato jer se ljudi boje odbijanja...zovite me Adam...vozin Evangelion... igram nešto. Pokušavam se što manje spoticati. Manje-više to mi uspijeva. Pa nema potrebe za ljuskama i opnama...ionako smo od betona. Ako se nekome ne svidiš, to može imat i pozitivan učinak tj efekt. Moš pokušat ispravit svoje sranje. Prema nekome ili za nekoga. Ovisi i o osobi i o situacija. Instantna promjena ne postoji. Ne moš doći do dubine tako lako...zato jer je duboko. Tribaš kopati najjačim oruđem da bi probija tu barijeru promjene. A to oruđe nema ime i neće ga nikad ni imat. Pa ga zovem BEZIMENO ORUĐE....
BY: Pekki
Post je objavljen 01.04.2006. u 01:29 sati.