Marketing
DRUŠTVO U KOJEM ŽIVIMO MI!
Evo slika i prilika našeg društva:
U zemlji apsurda, zakon je ka Buda,
Pa se po njemu kroji, sve po zakonu samo izbroji,
I začepi pravu rupu, to je lako,
kod nas, bit snalažljiv, je zajebat zakon,
zajebat sve nas, ma nema problema,
zakon je pun rupa, poput goblena,
pa vezi sliku za sebe rođake i priku,
baci kost pasima što nose palice, sitne ribe, pune marice,
dok pametne glavice, biže priko granice,
a preplačene guzice nas vode žedne priko vode
dok ispravljaju netočne navode,
A na ulice su izaše curice, naše mlade snaše,
u lov na nogometaše, ali im paše i druga mogućnost
sve dok je sigurnost izvjesna budućnost,
nabrekle lisnice a nisu baš bistrice,
pa bi tile bit misice na modne pistice,
to su nova iskustva, koja otvaraju vrata,
auto faca velikog formata,
ako nisu kriminalci onda su tatini sinovi
u glavama im plinovi, invalidi sve šta vridi
daljnje rodite, smisao života je ko ima bolji auto il mobitel
Svi hrvatine, a svaki skače ka klokan,
čim ćuje cecu il neki hit turbo folka
tu nema sreće sve je gluma,
ljubav odnosi bujica tekućih računa,
sve do crnog mora, još crnje i gore u mrtvo more
tu nema života samo svota, nema snova samo lova,
otrovnija od otrova, špor kao špornih poslova
A ekipa u kvartu pije pive, bez perspektive,
izvukli su krive karte, krivo vrime, krivo misto,
obećanja blago sranja, ali nema više vizionara,
legionara, revolucionara , bolest gora od sarsa
u ime svoga boga Marsa, sve ih je tribalo u ludare,
umobolnice prije nego sjebaše bolnice i tvornice
A ja bi samo tia radit pošteno zaradit,
imat nešto u banci, da me ne hrane starci,
život je bijedan al se ne dam,
nisam gladan i žedan, krpim se iz tjedna u tjedan,
i teško je nama šta bi tili bit ljudi,
bar bili nenormalno ludi, al smo oni što se bore kad je najgore,
još smo pauni flore, imamo ljubav i more
To nam ne mogu otet, kod nas drugi vitar puše,
ne mogu se popet do nas sitne duše,
šta guše gustom maglom lošeg emotivnog naboja,
na plemenskom su stupnju razvoja
Ili oni šta dobro podmazanih analnih otvora,
voze linijom najmanjeg otpora,
i nema digniteta, nema poštenja,
Očenaši i Zdravo Marije su cijena oproštenja
I nema općeg dobra samo vlastita torba,
i dupe kriminalci a svi šute papci,
suci, pravni policajci, jer su rođaci il u istoj stranci,
ista banda,
a mi smo stranci u vlastitoj zemlji, zbog ljudskog šljama,
a mi smo stranci u vlastitoj zemlji zbog ljudskog šljama,
lipa naša silovana.
Heroji, ne trebaju vam puške ni pištolji, samo čisto srce i ničeg se neboj.
Heroji, ne trebaju vam puške ni pištolji, samo čisto srce i ničeg se neboj.
Heroji, ne trebaju vam puške ni pištolji, samo čisto srce i ničeg se neboj.
Heroji, ne trebaju vam puške ni pištolji, samo čisto srce i ničeg se neboj.
Post je objavljen 31.03.2006. u 21:47 sati.