Marketing
Murphy je još jednom bio u pravu
Ono što počne loše-završi još gore.
A što kad ne počne nikako?Ne loše,već jednostavno bez ikakvog pridjeva??Sve jednako isprazno,monotono,tupo…
Ne,nije mi na podu završila šnita kruha namazana paštetom(da ipak jest,svi znamo na koju bi to stranu bilo),nisam čak ni razmišljala o onome kako je količina pameti na Zemlji konstantna,iako se broj stanovnika neprestano povećava.
Dan je jednostavno bio bez ikakvog obilježja (ili možda ipak malo predosadan za moj ukus?).U svakom slučaju-tik do kvarta,samo što ne ustanem i izađem iz tramvaja-skužim kontrolore.Još onak dobra i pristojna kakva jesam odmah zagrabim za novčanik i spremam se stavit im pokaz pod nos.Dolazi teta do mene,ljubazno pozdravljam,otvaram novčanik..A pokaza nigdje.Na pitanje bi li bila ljubazna i izašla s njom na idućoj stanici,meni je bilo dosta svake ljubaznosti.Procijedila sam ipak nekako kroz zube da tu i izlazim.Ma i ona je bila ljubazna,i to kako.Pitala je znam li proceduru.»Ma znam»,rekoh.Nakon «Onda neće biti problema» i smiješka koji nisam najbolje vidjela jer sam spremala to čudo od kazne u džep,krenula sam sa stanice.
I baš mi došlo da plačem…
Pokaz je u drugoj torbi(
) i neće biti te sreće da mi zbilja naplate tih 158 kuna.Pa ipak,meni došlo.Možda je takav dan,možda nije ništa,možda baš bilo što….
UPDEJT
A mog ljubija nigdje...
Post je objavljen 31.03.2006. u 14:56 sati.