prolecce je, a ja sam u to ime shirom otvorila svoje srce i prozore.
kroz prozore se ushunjao smrdljivi miris przzene ribe koji se, nesreccom, zadrzzao u stanu, a u srcu provejava prijatan miris kokos banane body buttera za telo.
enough said.
zvuk koji prati tipkanje: magnolia eletric co- i can not have seen the light, a uskoro je zamenjuje do sad neslushani mogwai i neshto sa haapy songs for happy people. mr beast necce josh da se skine.
uglavnom, lepo je.
radost toplog predvecherja, umirujucce senke po zidovima- one lepe, od zavesa sa mustrama, i izduzzene senke okolnog granja. josh ne plamti nebo, ali uskoro cce.
ukus: zeleni chaj pomeshan sa zzalfijom (pojela sam chetiri oblatne pa se antioksindatishem ko velika).
u sobi nered. tu nishta novo. sada ccu da malo posklanjam.
shvatila: zajebi omega 3 i ostale kiseline koje su dobre za mozak, imaju magichna antiage svojstva i ostalo, ja stvarno ne volim ribu. nekako mi to gumirana tvar koja smrdi, a josh te i gleda dok je jedesh.
oslicc filet nije riba.
to raste na drveccu.
pojeshcce se dva kivija. i maline iz fridzza.
da ne uskisnu do sutra.
ne pushim pet dana.
dogadjaj 1: prelazim ulicu juche, oko 10 pm. na prvoj chetrvtini peshachkog prelaza taksista koji skrecce u levo na raskrsnici ide ravno na mene i tera me na jelenski skok.
ja se okreccem, taksista se zaustavlja, otvara prozor, a unutra sede josh par likova pored njega.
dijalog
tanja-koja-se-vracca-kucci-sa-joge: zashto ne kochite na prelazu?
jebeni taksista: zato shto tako hoccu!
tanja-neochekivano-prisebna: izvinite, ali kakav vam je to odgovor?
taksista idiot: jedi kurac (!?!?!?), kravo jedna.
tu se nash inspiring conversation zavrshio, buducci da je taximan poentirao rechenicom na koju ja nisam imala adekvatan odgovor.
zashto?
pre bih se rasdila jako, ali sada.. chemu? neccu ga ubediti da iako je dvaput stariji od mene, nije mnogo napredovao u conversation skills.
dogadjaj 2: reality bites, po n-ti put. ja sam sucker za tim, i za singlesima. prava sam tinejdzz grandzz gerla.
karirana koshulja, where art thou?
i sada, gledam ja to, znam kraj, ali opet. vinona i ethan se srcedrapateljno spajaju po poslednji put i to na zauvek. ja aplaudiram.
sledecca scena- shok. shta?, ima josh?
panika, necce li se valjda josh neshto desiti shto cce im pomutiti sreccu?
svakodnevica, taj ethan je nestalne prirode.
olakshanje, film se zavrshava gotovo odmah, dok se njih dvoje kikoccu.
Post je objavljen 28.03.2006. u 18:36 sati.