Evo ponukan nekim primjedbama da zabušavam, i da sam svašta, zato što ne pišem post, odlučih čvrsto napisat novi!
Naime pisao bi ja kad bi se sjetio nečeg pametnoga, po onoj staroj narodnoj:"Dala bi jadna majka, da ima..."
Svejedno, danas sam bio na kavi s jednim mojim starim frendom koji još nije oženjen, a godinice idu li idu... Na moje pitanje, (koje postavljam Bogtepita koliko godina), kad će prid oltar, on odgovara kao i svaki put : "u subotu!!!" Eto jebiga bar smo to rješili. On vam je dragi moji jedan puno zajeban lik, što ćete i saznati iz priče. U nekoj trinestoj, četrnaestoj godini života, posvađao se s svojim ocem na mrtvo ime i utekao od kuće. Sve bi to bilo lako da tata nije bio narodni heroj, zajeban do boli, i velikog utjecaja u društvu, a godina je bila 1958! I ode moj Pajdo, ne osvrčući se, od rodne kuće u dalmatinskoj zagori i
još mu reče na vratima: "Popišan ja tebe i tvoj rat, kad si govno od čovika!" Na ovo je bio ponukan, stalnim maltretiranjima majke, sestre i braće od strane oca. nerijetko je znao i šamar osvanut, a o nogama u guzicu da i ne pričamo. I ode Pajdo u Split, i Bogaremi sam se od sebe upisa u školu, srednju, mislim da je onda bio ŠUP, i nađe stan. Svo vrijeme ga otac tražio, ali mu nije palo na pamet da se raspituje po školama, vjerojatno nije mislio da bi ovaj baš to napravio. Dolazile do oca informacije da su ga vidjeli, na peristilu, na Bačvicama, u Spinutu,ali Pajdo je bio brži od vjetra, kao da je svaki put predosjećao potjeru i uzmicao je bez problema. U školi se i zaljubio, prvi put onako pravo,do ušiju, u Marinu, ali je bezglavo od nje pobjegao, saznavši da joj je otac inspektor u splitskoj miliciji, pa mu se učinilo da bi ga tako mogli pronaći. Nakon prve godine izbjeglištva, i više- manje uspješno završenog razreda, Pajdo sazna da mu se mater odselila u Zenicu, di je dobila posao u školi, i naš ti Pajdo skucka nešto novaca za kartu i pravac Zenica. Bitno je naglasiti da je cijelo vrijeme stanovanja u Splitu, svakodnevno radio, i na građevini i na ribarnici, a neko vrijeme kao i liftboy ili kako se to već zvalo u hotelu, zaboravio sam kojem... Otišavši u Zenicu, nađe majku u školi, prebaci se tamo u srednju i živi s majkom, godinu dana. Poslije škole, u svojoj sedamnaestoj, zatraži da ode u vojsku i dopuste mu. Al ne lezi vraže, jednog lijepog sunčanog dana staje auto pred kasarnom u Surdulici, i iz auta izlazi general-pukovnik Otac! Vidjevši ga naš se junak nađe u nebranu grožđu, dođe do njega i salutira mu po PS-u. Sjećajući se tog događaja Pajdo kaže:" Jeba svoju mater, kad san ga vidijo onako velika, a velik je bija znaš, ima je priko dvametra, a okićen Isukrstati ka božićno drvo. Sve se žuti oko njega. A namrštija se ko da je na Kozari, jebla ga Kozara..." I tako Otac dođe do njega i prvi put ga vidi nakon četiri godinice, a Pajdo poplašen,
ali uspravan upita:"Šta je? Šta me tražiš? Ja i ti smo završili!" Otac mu odgovori da nije tako, i da očekuje kad izađe iz vojske da dođe kući, okrene se i ode. Završio Pajdo vojsku, svratio do Zenice vidjet mater, pa produžio u Split tražeći posao, i ostade tamo. Radio i ko konobar, pa poslije vodio neku krčmu, a naposljetku ga u toj krčmi nađe rođak Ivan i upita ga zna li vozit i ima li položeno za kamion. Pajdo odgovori potvrdno, i već sutra je bio u švercerskom kamionu za Italiju. Odvozio par tura,( nikad mi nije rekao čega), i prijavi se za posao u Konstruktoru kao vozač, za Irak. I završi naš Pajdo u Iraku!
Naravno, nisam mislio da je potrebno, ali ću naglasit, da je onako markantan i visok na oca bio pravi magnet za žene, a znao je i uživati u životu, imao je žena i provoda koliko je htio, a novce bi svojom snalažljivošću uvijek nekako prikupio. I završi u Iraku, točnije u nekakvom iračkom selu pored Bagdada...
sutra možete čitati nastavak... pa ćete i saznati zašto se ova priča ovako zove....
i za kraj jedno pitanje (skoro pa nagradno):šta je ječerma?
šta je prteno uže?
Post je objavljen 28.03.2006. u 06:11 sati.